Deo problema je što priručnici za trudnoću uveravaju žene da će verovatno imati problem sa pamćenjem i koncentracijom, tako da su predisponirane da bilo kakvu zaboravnost pripišu trudnoći
Piše: Sanja Dutina
Pre mesec dana saznali smo da je koleginica iz kancelarije trudna. Od pre mesec dana, do tada poznata kao nepogrešiva, na svaku naznaku njene greške ili propusta, značajno se pogledamo i telepatski skočimo na zaključak – „Trudna je..“. Svesno ili nesvesno, upecamo se na ono što zovemo „trudnički mozak“, „mamin mozak“, „mamomnezija“. I trudnice i ljudi iz okruženja veruju da trudnoća izaziva kognitivne deficite, posebno kada je u pitanju pamćenje.
Da li trudnoća stvarno pogađa moždane funkcije ili je u pitanju samo deo negativne percepcije žene kao žrtve svojih hormona?
Ako pitate trudnicu, najverovatnije će vam potvrditi da je počela da zaboravlja, da se teže koncentriše, propušta detalje, što se najviše odražava na posao. Zapravo, uz mučninu i problem sa spavanjem, zaboravnost je nešto na šta se najviše žale. Neke od njih čak tvrde da se deficiti održavaju i nekoliko meseci nakon porođaja.
Međutim, postoji raskorak između toga kako trudnica procenjuje svoje kognitivne sposobnosti i onoga što pokazuju studije. U najmanju ruku, rezultati su nekonzistentni. Problem je i metodološki – zaključci se izvode iz veoma malog uzorka a različita israživanja koriste različite zadatke merenja i procene. Recimo, 2002. godine Anđela Oatridž je skenirala mozak 9 žena pre, tokom i posle trudnoće, i pronašla da se veličina mozga tokom trudnoće nekako smanjila, a zatim povratila 6 meseci nakon porođaja. I sama autorka je priznala da je uzorak od 9 ispitanika suviše mali, kao i da su njeni nalazi čisto spekulativni.
U drugim istraživanjima, glavna objašnjenja kognitivnog pada su hormonske i emocionalne promene, deprivacija sna, mučnina i depresija. Depresivno raspoloženje bi zaista moglo uticati na pamćenje, anksioznost bi mogla uticati na pažnju i fokusiranost. Ali isto tako, problem sa pamćenjem i pažnjom može se objasniti i bezazlenije. Buduće mame pažnju fokusiraju „unutra“, na svoj organizam i same sebe, zaokupljene su brojnim pitanjima o majčinstvu, svesne da im se život menja. Pažnja je stoga podeljena, i kvalitet spoljnih informacija koje prate i pamte očekivano je smanjen. Što se tiče hormona, nema jasnih dokaza da tokom trudnoće utiču na kognitivne sposobnosti na bilo koji način.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Prim. dr sc. Vladimir Šparac: Ne odlažite trudnoću za četvrtu deceniju jer može biti prekasno
Još devedesetih godina prošlog veka kasne trudnoće su bile izuzetak. Danas, gotovo četvrtina trudnica su žene starije od 35 godina. Razlozi zbog kojih sve više žena i parova odlaže rađanje...
Vreme je najveći neprijatelj u borbi za potomstvo
Trend u Srbiji, kao i u svetu, jeste da se roditeljstvo odlaže zbog obezbeđivanja egzistencije i napretka u karijeri, ali se zaboravlja na biološki sat, poručuje za RTS Ana Mitrović,...
Zašto niko ne kaže “Prvo, pa žensko!”?
Samo nek je živo i zdravo. Ni veće istine ni češće fraze u srpskom jeziku. Kad objavite da čekate bebu – samo nek je živo i zdravo. Kad se žalite...
Povratak na posao ne mora da znači i prestanak dojenja
Poslednji podaci istraživanja iz 2019. godine koje je sproveo Unicef kažu da 24 odsto majki u Srbiji doji svoju bebu u prvih šest meseci. Gordana Plemić iz Udruženja roditelj govorila...
Nema komentara.