Pravilo „na dvadeset bljak zalogaja dolazi jedan mljac”
Ako želite da vaš mališan konačno kaže „Mljac, kupus”, morate biti spremni da prvo stoički izdržite oko dvadeset doza „bljak, kupus”. Ovo nije neka moja izmišljotina, to tvrde mudre glave posle mnogih izučavanja ponašanja dece tokom hranjenja. U proseku je potrebno da dete izložite novoj vrsti hrane sedamnaest do dvadeset puta pre nego što će je okusiti. Dvadeset bljak zalogaja, pa jedan mljac.
Dakle, princip s malom decom jeste višestruko nepovezano izlaganje nečemu. Želite li da vam dete proba nešto novo, morate se pripremiti da čekate. I mada nam deluje kao greh od Boga u ovakvim vremenima kada stalno vidimo slike izgladnelih u Africi, takođe morate biti spremni i da ćete nešto hrane i baciti. Ako zbog toga imate veliku grižu savesti, onda nazovite „World Vision” i sponzorišite neko dete. U oba slučaja se morate suočiti s činjenicom da ćete neko vreme bacati hranu.
Ako želite da vaš mališan konačno kaže „Mljac, kupus”, morate biti spremni da prvo stoički izdržite oko dvadeset doza „bljak, kupus”. Ovo nije neka moja izmišljotina, to tvrde mudre glave posle mnogih izučavanja ponašanja dece tokom hranjenja.
Novo jelo se detetu prikazuje mnogo puta i bez zahteva da ga pojede. Čudno zvuči, ali broj pokušaja nekako uvek ispadne oko dvadeset.
Izuzetno je važno, nikako ne treba da terate dete da jede, jer ćete na taj način kod njega sigurno izazvati otpor prema jelu. Ako vi gurate, dete će vas, takođe, gurnuti. Kad se to dogodi, pravilo od „dvadeset bljakova” pada u vodu, te broj postaje nepojmljivo velik. Nikako ne treba da terate dete da pojede bilo šta. Mnogo je razloga zbog čega je to loše, o njima ću opširnije govoriti u sledećem poglavlju, ali jedan od njih je činjenica što taj način jednostavno ne funkcioniše. Ako hoćete da mali Ted zamrzi šargarepu, svakako mu je gurnite u usta na silu dok on vrišti buneći se protiv nje.
Naučite decu da slušaju svoj stomak, a ne da gledaju u tanjir
Upitajte nekog ko ima višak kilograma kada prestaje da jede, kladim se da će odgovor biti kada je tanjir prazan. Ako pitate nekog ko je vitak kada on prestaje da jede, kladim se da će reći kada je sit.
Ljudi bez viška kilograma često ostave koji zalogaj na tanjiru, dok se ljudima s viškom kilograma, to retko desi.
Razlika između imanja ili nemanja viška kilograma uglavnom se svodi na to da li obraćate pažnju na ono što vidite ili na signale koje vam organizam šalje. Jedni vide hranu i jednostavno moraju da je pojedu; drugi vide hranu i ne jedu je, jer ne osećaju glad.
Gojaznost kod dece se širi kao epidemija. Ovo je prva generacija dece od koje se očekuje da umru pre svojih roditelja. Postoje brojni razlozi za to: mnogo više sedenja, više kalorija u hrani, lenji roditelji koji ne mogu da se nateraju da za svoju decu skuvaju čestitu hranu i silna ponuda termički obrađenog đubreta na skoro svakom ćošku.
