(Odlomak iz knjige “Kako deci postaviti granice i pritom sačuvati živce” Najdžela Late, Psihopolis, Novi Sad, 2011.)
Tri zlatna pravila o hranjenju dece
Želite li da rešite bezmalo svaki problem oko hranjenja kod bilo kod malog deteta, imajte na umu sledeća tri zlatna pravila:
1. Gladna deca jedu.
2. Treba, otprilike, dvadeset „bljak” zalogaja da dobijete jedan „mljac”.
3. Naučite decu da slušaju svoj stomak, a ne da gledaju u tanjir.
Gladna deca jedu
Probirljiva i sita deca neće da jedu. Ovo je jedna od velikih životnih istina. Srećom po nas, postoji još jedna velika životna istina – gladna deca hoće da jedu. Kada organizam sagori svu energiju iz rezervi, stomak počinje da šalje poruke u mozak. One u početku kreću kao učtivi predlozi, ali uskoro prerastaju u očajničke potrebe, zatim u izričite zahteve i na kraju, u gromoglasno krčanje.
„Postoji samo jedna stvar koja će probirljivu decu naterati da jedu, a to je glad. Što je fantastično, jer vi baš ništa ne morate da uradite da dete ogladni. Naprotiv, potrebno je samo da čekate. Čekanje rešava oko devedeset osam odsto problema s jelom kod male dece.“
Postoji samo jedna stvar koja će probirljivu decu naterati da jedu, a to je glad. Što je fantastično, jer vi baš ništa ne morate da uradite da dete ogladni. Naprotiv, potrebno je samo da čekate. Čekanje rešava oko devedeset osam odsto problema s jelom kod male dece.
Verovatno je istina da konja možete odvesti do vode, ali ga ne možete naterati da pije. Međutim, jednako je tačno da na kraju svaki konj ožedni. Ubrzo pošto konj pije, želeće verovatno i da jede.
Žedni konji piju.
Gladna deca jedu.
To vam je najbitnije što treba da znate.
