Šta ne valja sa učenjem engleskog jezika u osnovnim školama i zašto se redovno događa dau prvi razred srednje škole stižu učenici koji ne mogu da samostalno sastave najjednostavnije i najkraće rečenice
Kao nastavnik engleskog jezika u srednjoj školi, godinama razmišljam o tome zašto se redovno događa da mi u prvi razred stižu učenici koji ne znaju lične zamenice (često ne shvataju ni pojam ličnih zamenica na maternjem jeziku), ne mogu da samostalno sastave najjednostavnije i najkraće rečenice, ne znaju da čitaju brojeve, čak ni da upotrebe pomoćni glagol i kažu “ja sam, ti si , on je…”. Problem je utoliko veći ako znamo da su engleski jezik u osnovnoj školi učili u svih osam razreda. Ako neko u devetoj godini učenja ne zna da kaže “Ja sam Pera. Živim u Paraćinu i imam 15 godina. Imam mlađeg brata. Zove se Žika”, nešto debelo ne valja.
Pokušavajući da shvatim u čemu je problem, potražila sam na sajtu Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja Nastavni program za ostvarivanje ovog predmeta. Naišla sam na iste propuste na koje nailazim u Nastavnom programu za srednje škole. Osnovni utisak je da osobe koje pišu za različite razrede međusobno ne komuniciraju, ili da ne postoji neko ko će na kraju sve pregledati i usaglasiti.
“Osnovni utisak je da osobe koje pišu za različite razrede međusobno ne komuniciraju, ili da ne postoji neko ko će na kraju sve pregledati i usaglasiti.”
Za prvi i drugi razred osnovne škole jedva sam pronašla Preporuke za ostvarivanje programa stranog jezika kao fakultativnog nastavnog predmeta, negde pri dnu dokumenta koji se odnosi na te razrede. Potpuno je drugačije organizovan od dokumenata za treći i četvrti razred. Zašto? Nemam pojma! Definitivno su autori u svađi! Preporuke su date krajnje uopšteno, bez dovoljno konkretnih sadržaja, tako da se nisam iznenadila kada sam prešla na dokument koji se odnosi na treći razred, i stigla do zahteva prema učeniku koji se nikako ne mogu nadovezati na prva dva razreda.
Četvrti razred je tek priča za sebe. Nakon dve godine crtanja i pravljenja postera uz učenje pesmica i brojalica i treće godine sa sedamdesetak modela rečenica, u četvrtoj godini učenja treba da razlikuju izražavanje u prošlom, sadašnjem i budućem vremenu, razumeju pročitani tekst od 50 reči, pišu tekstove od 20 reči, razumeju nivo formalnosti komunikativne situacije i ko zna šta sve još!
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Moje dete je dobro, čak i kad dobija loše ocene
Loše ocene nisu potvrda da je u pitanju „užas, dete je glupo, lenjo, neodgovorno, nikad neće dobiti normalan posao“. Piše: Ana Bikova Jesu li ili nisu važne ocene u dnevniku?...
Nobelovac savetuje decu kako da lakše uče u četiri koraka
Da bi vaš mališan lakše savladao gradivo, ali i kasnije – bilo šta što ga zanima ili mu je potrebno da zna, neka pokuša sa savetom Ričarda Fajnmana, američkog dobitnika...
Dr Kon: Onlajn nastava nije rešenje, sve ovo trajaće nekoliko godina
U današnjoj emisiji Jutro na Prvoj govorio je član Kriznog štaba i epidemiolog Predrag Kon. Govoreći o situaciji u školama, on je rekao da, prema poslednjim podacima, ima samo pet...
Skraćeni časovi dobri za đake, roditelji teško usklađuju obaveze
Đaci iz Srbije ove godine mogu da kažu da imaju uslove kao njihovi drugari upisani u neku od elitnih privatnih škola. Tako izgleda bar na prvi pogled. U učionicama projektovanim...
Bravo majstorice. Pozdrav . Ticerka