Razmaženi potomci često postaju ljutiti i ogorčeni kad shvate da ih svet ne obožava onako kako ih obožavaju roditelji, pa tu ogorčenost pretvaraju u nasilje – prema prijateljima, drugovima iz škole ili kolegama s posla.
Ti roditelji su svakodnevno nalazili nove izgovore za detetovo ponašanje, iako ih niko o tome nije ništa pitao: prvog dana se dete prilagođavalo na vremensku razliku, drugog dana je bilo gladno, potom je počela da ga hvata prehlada – sve dok konačno nisu zaćutali. To je sasvim uobičajena pojava. Takvi roditelji primećuju da im je dete natmureno i sklono kontroli, ali to doživljavaju kao pojavu koju treba objasniti, a ne kao problem koji treba rešiti da bi dete moglo da napreduje. Roditelji koji upadnu u takav obrazac opravdavanja zapravo zataškavaju dokaze o simptomima epidemije, koja je u osnovi problema, i ne pomažu svom detetu, već ga puštaju da nastavi stranputicom.
“Kada roditeljima pređe u naviku da smiruju i odobrovoljavaju svoje dete, onda ono razvija potrebu da ga sve više umiruju i odobrovoljavaju – poput zavisnika koji ima potrebu za drogom.”
Kada roditeljima pređe u naviku da smiruju i odobrovoljavaju svoje dete, onda ono razvija potrebu da ga sve više umiruju i odobrovoljavaju – poput zavisnika koji ima potrebu za drogom. Što više toga dobija, to je dejstvo slabije, pa su roditelji primorani da, metaforično rečeno, povećavaju dozu. Što god da čine u nastojanju da ga učine zadovoljnim, oni to pojačavaju jednostavno tako što još više rade ono što im ni prethodno nije donelo rezultate. Ako su isprva bili popustljivi, postaju još popustljiviji. Ako su tražili opravdanja za loše ponašanje, počinju da pronalaze sve manje i manje smislena objašnjenja. Na kraju izgube strpljenje i razbesne se na dete, što još više pogoršava njihove ionako loše odnose.
10 znakova da je vaše dete razmaženo i kako da to popravite
U međuvremenu, njihovi razmaženi potomci često postaju ljutiti i ogorčeni kad shvate da ih svet ne obožava onako kako ih obožavaju roditelji, pa tu ogorčenost pretvaraju u nasilje – prema prijateljima, drugovima iz škole ili kolegama s posla. U najboljem slučaju, takva deca pokazuju manjak motivacije i produktivnosti, pošto nikad nisu doživela da budu nagrađena zbog nečega što su zaslužila ili postigla sopstvenim trudom. Siguran sam da svom detetu ne želite takvu sudbinu.
Odlomak iz knjige EPIDEMIJA POPUSTLJIVOG VASPITANJA – Učiti iz tuđeg iskustva
Robert Šo, Stefani Vud
Prevod sa engleskog: Magdalena Petrović
Izdavač: Psihopolis institut, Novi Sad, 2012
Odlična knjiga o preterano popustljivom vaspitanju, posledicama gubitka roditeljskog autoriteta i mitu o bajkovitom roditeljstvu koje stvara sve više razmažene dece. Autori kritički preispituju ogromnu štetu koju je popustljivo roditeljstvo nanelo našim stavovima prema razvoju deteta. Duboko ukorenjena i dominantna „ideologija srećnog deteta” izjednačava ljubav i vaspitanje, a disciplinu i traumu što je razlog da većina stručnjaka nedovoljno poznaje patologiju razmaženog deteta – a razmaženosti je sve više.
Disciplina ne prija deci, ali je za pravilan razvoj deteta isto toliko važna koliko i ljubav. Ova knjiga stiže u pravi čas da vam otkrije kako da spasite i svoje dete i sebe od pošasti popustljivog odgoja, jer saveti koje ćete naći u ovoj knjizi nisu ni nalik onima koje su današnji roditelji navikli da slušaju.
KAKO NAJBOLJE NAMERE MOGU UPROPASTITI DETE
- Kojim putem vašim načinom vaspitanja usmeravate vaše dete?
- Zašto je vaš zdrav razum najbolji vodič kroz vaspitanje?
- Zašto vaspitanje zasnovano na ljubavi nije dovoljno?
- Gde je granica samopoštovanja i egocentričnosti?
SPASITE SEBE I SVOJE DETE OD POŠTASTI POPUSTLJIVOG VASPITANJA
Zašto srećna deca neće da odrastu? Profesor Šo stručno raskrinkava “ideologiju srećnog deteta” koja vodi ka nesrećnom odraslom životu.
Zoran Milivojević, psihoterapeut
“
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Zašto je otuđivanje deteta psihološko nasilje
Zamislite sebe kao odraslu osobu, koja je bez svoje želje odvojena od nekoga koga voli. Oduzeta vam je...
Kad kažete “Vrati mu!”, da li stvarno to želite za svoje dete?
Piše: Irena Pilipović “Ko je “prvi počeo” je kod dece izrazito subjektivan doživljaj. Ja još nisam upoznao dete koje je prvo počelo.” Nenad Arsić Povela se, na jednom portalu za...
Pandemijske lekcije: Zbog više vremena sa porodicom, deca su bolje nego pre korone!
Anketiranje dece pokazalo je da su se tokom meseci provedinih u karantinu zbog pandemije osećala manje anksiozno nego ranije. Kada su ih pitali da navedu nešto što im se svidelo u...
10 preporuka kako da vodite razgovor sa detetom o seksualnom nasilju
Razgovor sa detetom o seksualnom nasilju treba da bude osmišljen kroz igru, bez zastrašivanja i pretnji. Treba da prati dete i da zadovolji njegovu potrebu za sigurnošću. Roditelji imaju puno...
Zasto disciplina ne prija detetu. Ispada da je dobro mora da se namece. Negde sam nasao, mislim isto na detinjaruje, da disciplina pruja deci. Nije valjda da nekoga mora da maltretiramo da bi bio disciplinovan. Poenta je disciplinovati a ne maltretirati.