Ovo je naročito tragično kada se to desi nekome vrlo mladom.
Džin Tvengi proučava mentalno zdravlje i socijalno prilagođavanje mladih ljudi, naročito onih rođenih posle 1995. godine. Njeno istraživanje se fokusiralo na smart telefone, kako je opisano u nekoliko informativnih i provokativnih članaka koje je objavio „The Conversation“. Članci su zasnovani na njenim sopstvenim studijama. Tvengi je pronašla vezu između „novih medija“ (npr. smart telefona) i rizika od depresije i samoubistva kod tinejdžera na osnovu dva velika uzorka mladih ljudi u SAD-u.
Tvengi kao moguće uzroke za njene nalaze, predlaže društvenu izolaciju, deprivaciju (nedostatak) sna ili oboje. U drugoj nedavnoj analizi, Tvengi se usredsredila na trajanje sna i zaključila da „povećano vreme novog medija“ može biti uključeno sa skorašnjim porastima nedostatka spavanje među adolescentima – sa 35 procenata deprivacija sna je porasla na 41 procenat.
Poremećaj bioritma bi mogao biti glavni krivac. Jako svetlo uveče odlaže prelazak na noćnu fiziologiju, koja bi trebala da počne još u sumrak. Time se degradira kvalitet spavanja. Postoje i dokazi da poremećaj bioritma može izazvati depresiju i druge nepovoljne promene raspoloženja.
Osnova za zabrinutost zbog raka kod dece je činjenica da loše električno svetlo može poremetiti bioritam, a taj poremećaj je uključen u rak kod odraslih, iako je mali broj studija direktno ispitao taj uticaj na rak kod dece. Dokazi o efektima kod dece su indirektni, ali pitanje je kritično.
Leukemija je najčešći rak u detinjstvu. To je bolest neograničenog rasta belih ćelija u krvi. Ove bele ćelije generišu matične ćelije koje, kada je ponašanje organizma normalno. Kada se matične ćelije nalaze u haosu, rezultat je leukemija.
Nedavne studije pokazale su da je proliferacija matičnih ćelija pod kontrolom bioritma. Stoga, previše svetlosti noću može destabilizovati rast matičnih ćelija.
Previše svetlosti noću utiče čak i na embrione u stomaku
Razvitak embriona je najranjivi period svakog deteta. Uspostavljanje bioritmova počinje rano u trudnoći, ali nije u potpunosti uspostavljeno na rođenju, pošto ga svaki novi roditelj uspostavlja zajedno sa detetom.
Iz ovog razloga pažnju istraživanja treba usmeriti na efekte električnog osvetljenja na trudnice, jer ono može imati efekte što su promene u proizvodnji hormona koje bi mogli uticati na razvoj fetusa. Naučnici koji ovo istražuju takođe treba da se usredsrede na razvojne efekte kod dece i adolescenata.
Na primer, nepoznato je u kojoj meri noćna svetla koja dopiru sa ulice menjaju konsolidaciju bioritma kod dece i da li su deca izložena jakim osvetljenjima pre spavanja stvarno ugrožena.
Izvor: Telegraf
