Fetišizacija posla nas pravi jadnima. Hajde ponovo da naučimo da živimo

Imali bismo više vremena da se posvetimo novoj radnoj kulturi koja poštuje ljubav, porodicu i prijateljstvo umesto što slavi „naporan rad“.

Ana Kut (Anna Coote) je šef socijalne politike za NEF („New Economics Foundation“). Vodeća je analitičarka, spisateljica i advokat na polju socijalne politike. Vodila je i projekte vezane za zdravstvenu politiku, a i član je „Healthcare Commission“.

Prenosimo vam delove teksta koji je napisala za Gardijan (Guardian).

„Previše radnih sati i niska plata prave haos u našim životima. Umesto da budemo opsednuti rastom, trebalo bi da preuredimo radnu nedelju, tako da svi zaposleni procvetaju.

Konstantni pritisci na poslu uzimaju danak životu kod kuće. Zaposleni kažu da njihovi šefovi žele da stave posao ispred porodice, a mnogi očekuju da radnici budu uvek dostupni. Svaki četvrti ispitanik kaže da radi duže nego što želi, pokazuje anketa YouGov.

Slika uopšte nije lepa: Trenutno je na snazi ekonomija u kojoj je veliki nivo stresa i anskioznosti normalno stanje, gde ljudi postaju bolesni zbog toga što gube kontrolu nad vremenom, gde se brakovi raspadaju a deca pate. Ipak, od nas se očekuje da toj slici aplaudiramo. Naši politički i svaki drugi lideri obožavaju „borce“ i „vredne ljude“, ali ne i „opuštene, posvećene očeve“. Što duže i napornije radimo, to bi više trebalo da nam se dive.

Imam dovoljno godina da bih se sećala nekadašnje pauze za ručak. Moje kolege i ja otišli bismo u obližnji restoran, naručili pristojan obrok i ponekad i čašu vina. Ovih dana, kao i većina pčelica-vrednica, ostajem za svojim stolom sa viljuškom i plastičnom činijicom za jelo, nosa zalepljenog za ekran. I ja sam postala opčinjena radnom kulturom. I to toliko da bih bila šokirana kada bih videla da kolege jedu negde van radnih prostorija tokom radnog vremena. Nema pića, nema popodnevne dremke, nema vremena za igru.

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: