Moderna tehnologija nije promenila samo način na koji današnja deca troše svoje vreme, ona je negativno uticala čak i na njihovu mišićnu strukturu u rukama.
Kad pričamo o negativnim posledicama moderne tehnologije na klince, postoji nešto što je jako važno, pogotovo za decu predškolske dobi.
Na stranu možemo staviti i psihološki uticaj koji moderna tehnologija ostavlja na decu, na prekomerne sate u kojima se kao zavisnici ne skidaju s ekrana, pa čak i štetu vezanu uz vršnjačko nasilje kasnije u školi. Sve počinje od malih nogu, u ovom slučaju ruku, a stručnjaci su zbog „tač” ekrana zabrinutiji nego ikad.
Naime, moderna tehnologija nije promenila samo način na koji današnja deca troše svoje vreme, ona je negativno uticala čak i na njihovu mišićnu strukturu u rukama.
Setite se samo koliko je za vrtićku decu važno da crtaju i boje! Tim radnjama deca razvijaju mišiće ruku, razvijaju svoju motoriku, a sve im je to važno da bi jednog dana u školi mogli pravilno da pišu pa iz pisanja dalje razvijaju ruke za složenije i fleksibilnije radnje.
Moderna deca, ona koja su poprilično izložena korišćenju modernih aparata s ekranima na dodir, već sada pokazuju zakržljalost motorike ruku.
“Deca se danas bore da pravilno drže olovku u ruci, jer upotreba raznih „tač” ekrana usporava razvoj mišića u njihovim prstima”, složni su stručnjaci zbog čega nastavljaju da upozoravaju roditelje da deca ne bi trebalo da budu izložena „tačskrin” uređajima u tako važnoj etapi njihovog razvoja.
Ta će se deca polaskom u školu još dugo boriti s pravilnim držanjem olovke u ruci, zbog čega će im trebati jako dugo, mnogo duže nego deci iz prethodnih generacija, da savladaju osnove pisanja i crtanja.
Problemi se pogoršavaju, pa su roditelji zamoljeni da nadziru vreme koje njihova deca troše na takvim uređajima te ovaj put još ozbiljnije upozoravaju da se to vreme mora ograničiti. Zbog njihove psihe i motorike ruku.
Nekoliko sati dnevno je svakako previše za predškolsko dete koje bi u toj fazi razvoja toliko sati trebalo koristiti za crtanje i vežbanje svojih ruku.
Zato se svakako potrudite da im skratite vreme za ekranima, a štetan uticaj kompenzujete tako što će više vremena potrošiti na crtanje.
Naravno, olovkom i bojicama po papiru.
Izvor: index.hr / Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako pomoći detetu da prihvati gubitak bliske osobe
Da li je neophodno konsultovati stručnjake u slučaju gubitka roditelja tokom detinjstva ili adolescencije, i da li na savetovanje ide odrasla osoba ili dete? Preporučljivo je, ali ne i obavezno....
Samostalno dete – mali trikovi koji će mnogo pomoći
Velika većina roditelja nema samostalnu decu. Retkost je da nam dete bude od starta tako saradljivo i željno nezavisnosti. Zato moramo to da podstičemo na svakom koraku. Sigurno među vama...
Zoran Milivojević: Kada roditelj vređa
Autor: Zoran Milivojević Postoji velika razlika između izrečene uvrede i osećanja uvređenosti. Ljudi, uključujući i decu mogu se uvrediti na bilo šta, svaki put kada zaključe da ih je neko...
Priča jednog psihoterapeuta – kako roditelj želeći dobro naudi sopstvenom detetu
Ljudi su nam dosadni kada ih ne poznajemo stvarno, kada oni ne poznaju sebe… ili kada mi ne poznajemo sebe. Tome me je naučio moj „najdosadniji klijent na svetu“: Ispričaću...
Ne treba koristiti tablet jer nece moci da koriste olovku. A da ne koriste ni olovku, jer ce se navici, pa nece moci da koriste kredu i tablicu ili da saraju stapom po prasini?
Zar ne mislite da je tu pre problem sto uopste koriste olovku u skoli. Skola treba da ih pripremi za zivot, za ono sto dolazi, a ne da se drza tradicije ko pijan plota. Ja koristim racunar svakodenvno, intenzivno. Olovku samo da bih se potpisao..a i to retko… Jel’ to problem? Nije. Umesto olovke bolje da su ih ucili da slepo kucaju.
A onda jednog dana kada krenu da rade i sve budu kucali na kompjuteru trebaće im olovka da se samo potpišu. Jer to je sve što u današnje vreme pišemo.
Fosili koji nikako da prihvate civilizaciju. Covek se razvija i evoluira. Olovka, papir i bojice polako idu u istoriju posle par hiljada godina. Ista prica se ponavlja u svakoj generaciji, televizori, video rekorderi, bioskopi, racunari, tableti, mobilni. Svaki put je otpor prema tehnologiji i napretku. Deca prate trendove i adaptiraju se daleko bolje nego ovi paleontolozi.
Pa nije bas tako. Neka deca mogu imati poteskoce u razvoju, recimo govor, jer je rad šake povezan sa centrom za govor. A i kako prihvatanje inovacija i tehnologije kod nas ide kako ide i deca u skoli jos uvek prepisuju i imaju diktate, imace poteskoce i u savladjivanju gradiva. Treba naci meru u svemu. Jeste da evolucija traje, ali zasto da mi budemo najpametniji, deca u Finskoj se igraju napolju, deca u Japanu mnoze trocifrene i vece brojeve bez kalkulatora, deci u Norveskoj su u vrticu obavezne cizme i kabanica…