Ovo je lice majke koja je do tog trenutka videla samo beskrajne neuspešne pokušaje svoga sina da uspostavi kontakt s decom na igralištu, da pronađe makar jednog druga.
Ovu fotografiju podelila je na internetu Šana Nihaus, mama petogodišnjeg Kainoua. Njeno objašnjenje je dirljivo i poučno:
„Da li vidite šta se dešava u ovom trenutku? Nikada nisam doživela ništa slično. Juče se moj petogodišnji sin koji ima autizam prvi put susreo sa svojim psom Tornadom, koji je specijlano treniran za pomoć deci s autizmom. Mi smo Amerikanci, ali živimo u Japanu i za susret sa Tornadom spremamo se dve godine.
Na ovoj fotografiji majka gleda svoje dete u neverici. Dete koje ona sama ne može da zagrli, okupa, pomiluje ili tek dodirne. A to dete se svojom voljom priljubilouz psa, ispoljavajući smirenost. Ovo je lice majke koja je do tog trenutka videla samo beskrajne neuspešne pokušaje svoga sina da uspostavi kontakt s decom na igralištu, da pronađe makar jednog druga. Bilo kog i bilo kakvog druga. Ona je mesecima sedela uz svog sina kada je on noćima plakao jer nije imao baš nikoga van porodice. Bez obzira na uporne pokušaje da uspostavi odnos sa terapeutom, ništa nije moglo promeniti njegov svet. A sada ona sedi iza sina i nemo posmatra prizor i ovaj poseban trenutak, ne diše i ne može da izgovori ni reč.
„Taj minut je bio vredan svih borbi za specijalne usluge za mog sina, svih dijagnoza, svakog potrošenog dolara, svakog popunjenog formulara, svih razgovora sa stručnjacima, svake prolivene suuze, svakog koraka napred i svakog koraka nazad, svih slutnji i brige zbog onoga što sledi. Toliko često sam gledala kako moj sin proživljava bolne i teške momente, i sama sam zbog toga plakala još više. Ali juče sam plakala iz drugog razloga. To osećanje je nemoguće izraziti rečima.“
Teško je i zamisliti šta oseća majka koja ne može da zagrli svog sina jer svako dodirivanje kod njega može izazvati izliv panike. Deca s autizmom izuzetno teško kontaktiraju s drugima. Zato im u nekim slučajevima pomažu psi koji su za to naročito obučeni. Oni mogu da umire dete kada ima napad panike, paze na njih i daju znak roditeljima kada je neophodna njihova pomoć. Psi i inače imaju specijalan odnos prema ljudima pa je tako i deci s autizmom lakše da s njima nađu zajednički jezik.
Autizam nije bolest nego specifičnost u razvoju. Ne leči se lekovima. Ali psi mogu pomoći da se deo teškoća savlada. Njihova privrženost, vernost, požrtvovanost i razigranost mogu učiniti veoma mnogo za to da deca sa autizmom uspostave kontakt sa svetom koji ih okružuje.
Izvor: Adme.ru
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: FOTOGRAFIJA
Mama napravila jedinstveni portret svoje jedanaestoro dece
Liza Holovej nikad nije planirala da ima veliku porodicu. Zapravo je kao dete verovala da nikada neće želeti decu. Ali život ju je demantovao. Danas je ona mama jedanaestoro dece,...
Tata koji vodi svoju decu u svet bajki pomoću fotošopa i nekoliko kapi magije
Ko kaže da u životu nema mesta za bajku? Ima i te kako! Naročito kad imaš četvoro dece, fotoaparat, znanje u fotošopu i osećaj za humor. Upoznajte Džona Vilhelma! Po...
Japanska mama fotografiše život sa blizancima i trojkama
Ova Japanka ima petoro dece - četvorogodišnje trojke i sedmogodišnje blizance. Život joj je u stalnom "organizovanom haosu" ali ipak stiže da pravi simpatične fotografije svojih klinaca. Pogledajte neke od...
20 najsmešnijih fotografija klinaca koji ne biraju gde će zaspati
Deca mogu zaspati na bilo kom mestu i u bilo kom položaju, jer posmatraju stvari s potpuno drugačije tačke gledišta, bez straha od tuđeg mišljenja. Sajt AdMe.ru prikupio 20 fotografija...
Nema komentara.