Ovo je lice majke koja je do tog trenutka videla samo beskrajne neuspešne pokušaje svoga sina da uspostavi kontakt s decom na igralištu, da pronađe makar jednog druga.
Ovu fotografiju podelila je na internetu Šana Nihaus, mama petogodišnjeg Kainoua. Njeno objašnjenje je dirljivo i poučno:
„Da li vidite šta se dešava u ovom trenutku? Nikada nisam doživela ništa slično. Juče se moj petogodišnji sin koji ima autizam prvi put susreo sa svojim psom Tornadom, koji je specijlano treniran za pomoć deci s autizmom. Mi smo Amerikanci, ali živimo u Japanu i za susret sa Tornadom spremamo se dve godine.
Na ovoj fotografiji majka gleda svoje dete u neverici. Dete koje ona sama ne može da zagrli, okupa, pomiluje ili tek dodirne. A to dete se svojom voljom priljubilouz psa, ispoljavajući smirenost. Ovo je lice majke koja je do tog trenutka videla samo beskrajne neuspešne pokušaje svoga sina da uspostavi kontakt s decom na igralištu, da pronađe makar jednog druga. Bilo kog i bilo kakvog druga. Ona je mesecima sedela uz svog sina kada je on noćima plakao jer nije imao baš nikoga van porodice. Bez obzira na uporne pokušaje da uspostavi odnos sa terapeutom, ništa nije moglo promeniti njegov svet. A sada ona sedi iza sina i nemo posmatra prizor i ovaj poseban trenutak, ne diše i ne može da izgovori ni reč.
„Taj minut je bio vredan svih borbi za specijalne usluge za mog sina, svih dijagnoza, svakog potrošenog dolara, svakog popunjenog formulara, svih razgovora sa stručnjacima, svake prolivene suuze, svakog koraka napred i svakog koraka nazad, svih slutnji i brige zbog onoga što sledi. Toliko često sam gledala kako moj sin proživljava bolne i teške momente, i sama sam zbog toga plakala još više. Ali juče sam plakala iz drugog razloga. To osećanje je nemoguće izraziti rečima.“
Teško je i zamisliti šta oseća majka koja ne može da zagrli svog sina jer svako dodirivanje kod njega može izazvati izliv panike. Deca s autizmom izuzetno teško kontaktiraju s drugima. Zato im u nekim slučajevima pomažu psi koji su za to naročito obučeni. Oni mogu da umire dete kada ima napad panike, paze na njih i daju znak roditeljima kada je neophodna njihova pomoć. Psi i inače imaju specijalan odnos prema ljudima pa je tako i deci s autizmom lakše da s njima nađu zajednički jezik.
Autizam nije bolest nego specifičnost u razvoju. Ne leči se lekovima. Ali psi mogu pomoći da se deo teškoća savlada. Njihova privrženost, vernost, požrtvovanost i razigranost mogu učiniti veoma mnogo za to da deca sa autizmom uspostave kontakt sa svetom koji ih okružuje.
Izvor: Adme.ru
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: FOTOGRAFIJA
Roditelji dele fotografije svojih beba sa neverovatnom kosom
Urednici sajta Bored Panda pozvali su roditelje kosmatih beba da podele fotografije svojih čupavih mrvica sa čitaocima. Rezultat je ova kolekcija slika beba sa kosom neverovatne bujosti, dužine i boja,...
Magija sveta i prirode na fotografijama i crtežima Julije Joksimović
Julija Joksimović privukla nam je pažnju na društvenim mrežama svojom kreativnošću i talentom. Slikarstvo, fotografija, rukotovorine - u svemu se ispoljava njena ljubav prema prirodi i svetu koji nas okružuje....
Uznemirujuće fotografije koje prikazuju detinjstvo u dva paralelna sveta
Umetnik iz Turske Ugur Galenkus na svojim fotografijama predstavlja paralelne svetove. Kombinujući prizore sa Zapada i sa područja pogođenih ratovima, glađu i siromaštvom, on demonstrira da se, iako živimo na...
Spojeni portreti koji otkrivaju sličnost između bliskih rođaka
Fotograf Nil Adams snimio je seriju fotografija koje naporedo prikazuju spojene polivine lica dvoje bliskih rođaka. Osim što bacaju svetlo na proces starenja, ove fotografije otkrivaju fizičku sličnost između njih,...
Nema komentara.