Gde su danas i šta rade najbolji učenici iz tvog odeljenja

U svakom odeljenju bilo je one pametne i vredne dece, koja su imala uvek sve petice, trudila se i bila deca za primer. Međutim, neke od njih život je odveo na neku drugu stranu, a razlog tome može da bude baš „jak tempo“ koji su pratili u školi, ili kako neki navode – roditelji. Na društvenoj mreži „Reddit“ postavilo se pitanje: „Šta se desilo sa najboljim đakom iz vašeg odeljenja?“

Osim lekara, IT stručnjaka, programera, zaposlenih u velikim firmama, ima i onih „najboljih đaka“ koji rade poslove koji možda i nisu prva asocijacija kad se pomene „đak generacije“. Mnogi od njih su srećni, ostvareni ljudi, ali ima i onih koji sami za sebe kažu da se nisu baš dobro snašli.

„Sad radi kao frizerka“

Nije redak slučaj da se mladi, kada počnu da rade, razočaraju u svoju profesiju i da se ispostavi da nije sve baš tako kao što izgleda, a upravo to dogodilo se „jednoj od najboljih u odeljenju“.

– Išle smo u srednju medicinsku školu. Osvojila je prvo mesto na evropskom takmičenju iz prve pomoći. Studirala je medicinu, a u nekom trenutku je pokušala da se zaposli u Hitnoj. Tražili su joj mito, razočarala se, odustala od fakulteta i sada radi kao frizerka – napisala je jedna devojka i dodala da je danas ta najbolja učenica, uprkos razočaranju, ipak srećna žena. Kako kaže, ne radi puno, sve stiže, što na kraju i nije ispalo tako loše.

– Gomila onih koji su završili fakultet su lošiji đaci sa boljom finansijskom situacijom, nastavila je.

„Mentalno sam obolela“

Devojka koja je i sama bila đak generacije podelila je svoj put nakon škole koji nimalo nije bio lak.

– Ja sam bila đak generacije u osnovnoj i srednjoj, mentalno obolela, napustila dva fakulteta i sad radim praksu za tetoviranje, ne znam šta ću od života – napisala je ona.

Odmah se nadovezao jedan dečko koji je, kako kaže, u sličnoj situaciji.

– I ja sam u vrlo sličnoj situaciji. Nisam doduše bio najbolji u srednjoj, ali među najboljima. I ja menjao fakultete i na kraju nisam završio ni jedan. I trenutno bez posla. Učim programiranje. Zvuči baš krindž, ali je istina – priznao je on.

„Radim kao dostavljač“

– To sam bio ja. Završio sam ETF. Počinjem da radim kao dostavljač i zatvaram svoju firmu – napisao je momak, ali nije otkrivao šta je razlog ove odluke.

– Posle završenog doktorata na tri strana univerziteta u modernoj i inače traženoj struci, nemam posao u struci jer u inostranstvu niko neće da se bakće radnim vizama osoba koje nisu dovoljno očajne da rade više od deset sati dnevno i vikendima u toksičnim sredinama, a u Srbiji nemam posao u struci, a i od akademske plate se ne može živeti – napisala je devojka.

„Imam muža i to mi je sve što imam“

– Magistrirala sam u inostranstvu i ostala tu da živim, ali izabrala najgoru moguću profesiju i sad sam promenila istu pa krećem opet iz početka. Imam muza i to je sve sto imam Nemam auto, nemam stan, nemam decu, nisam ništa nasledila, nemam neku ludu ušteđevinu. Taman kad sam ja počela da radim cene su nenormalno skočile zbog korone i rata pa ne mogu ništa da priuštim. Ja sam isto prošla kroz „burnout“ i depresiju jer isto kao osoba broj 2 imala sam strašan pritisak od strane roditelja.

„Roditelji su krivi“

Neko se potom uključio u diskusiju iznevši svoj zaključak na osnovu pročitanih komentara i istakao da sve to deluje da su roditelji vršili preveliki pritisak na decu i uterivali im strah.

– Da se zaključiti da prevelika očekivanja porodice i okoline obično unište ljude. Podrška okoline i zdravo okruženje je ponekad ključ uspeha. Najbolji đak iz srednje škole je asocijalan i priča svima okolo kako radi za neku firmu, a u stvari ne radi nigde. Ponaša se „starmalo“ , vozački nikada nije polagao, ima možda jednog prijatelja, devojku nikad nije imao, živi sa roditeljima i u suštini mu se ništa od srednje nije promenilo – napisao je korisnik društvene mreže „Reddit“.

„On sada živi bolje od mene“

– Iz ove perspektive jako mi je krivo sto sam toliko učila. Sa druge strane, najgori đak krenuo je da radi mlad, zaradio, kupio stan i auto dok su cene bile ok, roditelji isto malo gurali, pomagali i sad živi bolje od mene. Ima verenicu, a jedva je znao da čita – napisala je jedna devojka.

Naravno, bilo je i onih „najboljih đaka u odeljenju“ koji su nastavili istim tempom i kroz život. Učili, edukovali se, a poslužila ih je i sreća, te su sada na dobrim pozicijama, karijerno ostvareni, ali i privatno.

Izvor: Blic.rs/Telegraf