Najčešće prepisivani lekovi deci, u poslednje tri godine bili su antibiotici, a istraživanja pokazuju da čak 50 odsto tih antibiotika nije bilo neophodno u terapiji.
„Ovakav vid zloupotrebe antibiotika, kao i često propisivanje antibiotika širokog spektra dovodi do pojave bakterijske rezistencije, koji nije samo problem u Srbiji, već je globalni problem“, rekla je dr Bojana Božić iz Instituta za farmakologiju.
Ona je, predstavljajući rezultate istraživanja „Upotreba antibiotika u pedijatriji 2011-2013“ na Medicinskom fakultetu rekla da se Srbija, u odnosu na evropske zemlje, po propisivanju antibiotika nalazi na ubedljivo prvom mestu.
Stopa prepisanih antibiotika (godišnje na 1.000 mališana) u 2013. godini je bila 1.365, dok je, recimo, u Holandiji stopa bila 282, Švedskoj 353, Danskoj 385, Velikoj Britaniji 511, Estoniji 616, Irskoj 621, Nemačkoj 695, Italiji 1.151.
Dr Božić kaže da je u našoj populaciji najviše prepisanih antibiotika bilo za uzrast od dva do 23 meseca starosti, da je najčešće prepisivan antibiotik bio „amoksicilin“ – u 33 odsto slučajeva.
„Svako drugo dete u Srbiji je primilo makar jedan antibiotik tokom godine, dok je svako peto primilo tri ili više antibiotika“, naglašava dr Božić, i dodaje da se povećano prepisivanje antibiotika zapaža tokom zimskih dana, od oktobra do marta kada su u porastu virusne infekcije, što je još jedan pokazatelje neracionalne primene antibiotika.
„Najčešće indikacije za terapiju antibioticima kod dece bile su akutno zapaljenje krajnika, zapaljenje srednjeg uva, akutni bronchitis“, pojašnjava ona, i dodaje da se prema poslednjim smernicama „Nacionalnog vodiča upotrebe antibiotika“ ta vrsta terapije ne savetuje u slučaju akutnog bronhitisa i tonzilofaringitisa.
Autorka istraživanja je dodala da posebno zabrinjava česta upotreba antibiotika – hinolona za decu od rodenja do navršenog prvog meseca, s obzirom na to da se, kako kaže, zna da hinoloni mogu dovesti do oštećenja hrskavice i zglobova i jedina opravdana indikacija za prepisivanje su životno ugrožavajuća stanja.
Dr Božić naglašava da bi bolje praćenje smernica predloženih od Evropskog nadzora za antibiotsku potrošnju i postojanje Protokola posebno kreiranog za pedijatrijsku populaciju, doprinelo znatno racionalnijoj propisivačkoj praksi.
(Mondo)
