Koncentracija
Odabir stimulusa na koje se treba usresrediti naziva se koncentracija. Pre koncentracije dolazi pažnja, ona podrazumeva otvorenost prema onome što je novo, radoznalost, motivaciju i izazov.
Deca u školskom uzrastu imaju previše nemirnu pažnju. Svaki stimulus može da odvlači pažnju i važno je zapostaviti periferne stimuluse. Koncentracija se postiže vežbanjem, zato deca rade domaće zadatke. Da bi pažnja bila slobodna dete mora da bude slobodno od konflikata. Dete ne može da se otvori prema onome što mu se nudi. Nažalost, deca već na ranom uzrastu imaju različite neurotične konflikte: preterana želja za uspehom, neadekvatni uslovi života, preterani pritisak, kažnjavanje, nedovoljno ljubavi.
Dete treba da bude sito, zdravo, da se oseća zaštićeno i sigurno i da odrasta u zdravom okruženju i samo tada je spremno za sticanje novih znanja i samo tada je pažnja slobodna. Ako je dete punačko, nosi naočari, ima neki defekt, to takođe može da utiče na pažnju. U našim školama takmičenje počinje da se javlja već u prvom razredu i to stvara decu koja nisu spremna da podnose neuspehe.
Kako vežbati koncentraciju
Roditelji se uglavnom bune u vezi tehničkih sredstava, aparata i pomagala, umesto da ih dozvole i ograniče njihovu upotrebu. Deca koristeći mobilni telefon već koriste „mašinu za kucanje“, oni tako brže savladavaju čitanje i pisanje. Deca to sve rade kroz igru, a igra je najbolji način za sticanje znanja.
Koncentracija je povezana sa motivacijom. Neka deca mogu imati poremećaj a da to roditelji i ne primete, misleći da su deca lenja, neuspešna, nemotivisana. Za neke roditelje je lakše da misle da imaju takvo dete nego da svoje dete prepoznaju kao dete sa poremećajem.
„Samo jednom stvari su svi ljudi zadovoljni, njihov razum im je dovoljan, bez obzira na to koliko ga imali.” (Harold Pinter)
Trikovi za učenje
Postoje razne tehnike brzog čitanja, pisanja, ali to su tehnike koje se takođe uče.
Učenje putem asocijacije je povezivanje novina sa nečim već poznatim. Najveći trikovi su ponavljanje i obnavljanje i to je zapravo vežbanje upornosti. Treba se boriti sa sobom i svojom inercijom umesto da se borite sa drugima. Učenje putem vizualizacije je pravljenje skica i crteža.
Važno je naučiti dete da odvaja bitno od nebitnog, da ne uči napamet već da povezuje.
U početku svakog učenja postoji inercija. Za savladavanje inercije potreban je napor. Treba podsticati inventivnost i kreativnost. Decu ne treba preučiti i staviti ih u zatvorene sisteme. Deci treba dozvoliti da sama otkrivaju, da istražuju. Treba se radovati dečjem uspehu, ali ne preterano. Dete treba poštovati i znati da je dete.
