Imaju li porodični ručak nedeljom koji je držao porodicu uvek na okupu? Imaju li roditelje koji s posla dolaze dovoljno rano?
Foto: Pixabay
“Ova današnja deca” je fraza koju prečesto čujemo i uvek u negativnom kontekstu.
“Ova današnja deca nemaju poštovanja prema starijima.”
“Ova današnja deca hoće sve odmah i bez uloženog truda.”
“Ova današnja deca su nezahvalna, a imaju mnogo više nego što smo imali mi. U naše vreme.”
Imaju li, zaista?
Imaju li porodični ručak nedeljom koji je držao porodicu uvek na okupu? Imaju li roditelje koji s posla dolaze dovoljno rano da stignu da zajedno pripreme večeru, razmene utiske tog dana, večeraju? Imaju li dovoljno slobodnog vremena posle škole ili jure kao sumanuti na sport, sa sporta na engleski, sa engleskog u muzičku školu?
Imaju li s kim da porazgovaraju, a da tog nekog ne prekine hitan poziv, imejl ili Vajber poruka? Imaju li, konačno, na koga da se ugledaju kada je reč o odnosu prema roditeljima, o gledanju u ekran, o kvalitetnoj međusobnoj komunikaciji, porodičnim odnosima, poštovanju?
Nisam još srela nevaspitano dete kome su roditelji posvećeni. Kad kažem posvećeni, ne mislim – oni koji kupuju najskuplje patike i dvaput godišnje ih odvedu na odmor u hotel sa pet zvezdica. Mislim oni koji svake večeri odvoje pola sata za razgovor sa detetom, oči u oči, bez osude, samo – razgovor. Mislim oni koji više puta pomisle na dete dok su na poslu, nego što pomisle na posao dok su s detetom.
Ako ste, u vreme dok je vaše dete odrastalo, umeli da ga saslušate svaki put, ako niste prekidali njegove reči da biste čuli nekog važnijeg, nekog odraslijeg, ako ste ga tretirali kao osobu vrednu poštovanja, ne postoji baš nijedan razlog da vam se to ne vrati.
Ustanovite pravila od najranijih dana i držite ih se. Da, i vi. Nema ekrana za stolom? Nema ni za dete ni za vas! Ručak vikendom je uvek u 14 časova i svi moraju biti tu? Onda nema odlaska u šoping ili na utakmicu ni za vas u to vreme. Dok se detetu obraćate, ne želite da gleda u ekran? Nemojte to raditi ni vi. Ni onda kada dete ima dve, ni dvanaest ni dvadeset godina.
Roditeljstvo je vrlo težak put. Naročito ako ne dopustite da vas vodi srce i ljubav prema detetu, već očekivanja drugih ljudi, nametnute vrednosti i želja da kroz dete dokažete sebe. Onda postaje đavolski teško.
Autor: A. Cvjetić
Izvor: Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Iskrena ispovest mame: Evo kako je zaista kad imate jedinca
Piše: Martina Friganović U jednoj od prošlih kolumna pisala sam o svojoj odluci, još uvijek ne definitivnoj, da ostanem na jednom djetetu. Dok još uvijek promišljam i razmišljam o eventualnom...
Kafić ili dečiji vrtić?
Evo divne prilike da se zamenjuju teze, da se bonton i sentiment nadmeću ko je bitniji, da oni koji imaju DECU smatraju da se samo zahvaljujući njima kugla zemaljska okreće,...
Kad čujem rečenicu „MENE MOJA DECA NE LAŽU“, moj regularni pritisak 90/60 skoči na 140/90!
DECA NE LAŽU! Koliko puta ste u životu izgovorili ovu rečenicu? „MENE MOJA DECA NE LAŽU!“ Nekad s naglaskom na „mene“. Nekad s naglaskom na „moja deca“. Ali, da ne...
Mama kako uvek znaš da li je to pčela ili muva?!
Jovana Bila Dubaić Dečija radoznalost Deca su po prirodi radoznala. Postavljaju milion pitanja na sat. Često nam je to dosadno, a smišljanje odgovora naporno. Ali, važno je da ne sputavamo...
Nema komentara.