Iskustvo kreativne mame: Kako sam svoje dete naučila da izgovara slovo R

Mira Leontić Kezović, mama petogodišnje devojčice, javila se našoj redakciji sa željom da svoje iskustvo u ispravljanju govora svoje ćerke podeli sa čitaocima Detinajrija: 

“Dragi prijatelji, želim sa vama da podelim jedno svoje iskustvo, koje će nekom možda značiti. Namenjeno je roditeljima čija deca ne znaju da izgovore slovo R. Ne bavim se pisanjem, uradila sam to amaterski, ali je imalo efekta. Rec je o tri dečije pesmice, koje sam svako veče ponavljala sa mojom ćerkom, koja nije znala da kaze čisto slovo R. Uz te pesmice je to vrlo brzo savladala, čak joj je bilo zanimljivo i zapamtila ih je i napamet, iako je jedna bas dugačka. Ana je tad imala četiri godine. U oktobru je napunila pet i sada čisto izgovara R. Većina reči u pesmicama sadrži slovo R i dosta sam koristila reči u kojima je R izmedju suglasnika, po savetu jednog logopeda. Pišem ovo u nadi da to može pomoći još nekom upornom roditelju i upornom detetu i uštedeti vreme, ne odlazeći kod logopeda, a istovremeno se zabaviti. Važno je čitati svako veče pred spavanje. Isto tako je važno da znate da slovo R brže mogu da savladaju deca kod kojih se pri izgovoru vise čuje L, nego J.

Kad tepanje više nije “sjatko” i počne da šteti deci

Srećno, i slobodno širite dalje, jer se nadam da će i kod drugih imati efekta i isto tako bih volela čuti povratnu informaciju o pozitivnim rezultatima.”

GRLO

Grlo boli kad se glasno govori,
zato sam ja svoju sreću zavezala u vreću,
a moja je sreća mikrofona puna vreća.

Grlo voli kad lepe reči govorim,
zato ću svoje srce da otvorim
i kažem vam da vas volim.

Doktora ne volim i zato više neću
glasno da govorim.
Probleme ću da rešim,
kad vreću odrešim.

PROBLEMČIĆI

Jutro je svanulo,
sunčev zrak me probudio.
Potrbuške ležim,
osvrćući se tražim,
igračke koje noću grlim.

Jedna noga utrnula,
druga noga zadrhtala,
al′ sam ipak ustala.

Pokrenu me cvrkut ptica pevačica,
zasvrbe me spavaćica,
zovnu me mama,prava domaćica.

Razmaknuh crvenu zavesu
i videh u vrtu,
kako krtica kopa rupu.
Uništiće nam povrće,
mama drškom metle udariće je.

Krtica se s mamom sprda,
dovešće i drugare s brda.
Iscrpeće se mama jureći,
a oni će pobeći žmureći.

Zovnula sam uzrujanu mamu,
istrgla joj metlu malu
i dala čokoladu belu,
da zaboravi frku celu.
Mržnju treba zaboraviti
i dan u veselju provesti.

SRNA I VEVERICA

Trči srna preko brda,
samo zvera kuda,kuda,
nalete na trn,
krenu krv,
al′ bi srna srca jaka,
isprsi se kao vrana,svraka.
Bravo za nju!
Ura,ura,ura!

Otrča do prvog drveta
gde ugleda umrljanog cvrleta
da u prijatnom hladu
jede čokoladu i srče limunadu.

Al′ ona traži spas
i u taj čas,
narušavajući mir
skotrlja se žir
niz krivo drvo
pravo srni na vrat,
i prođe trenutak kratak,
kad na časak kroz rupu drveta,
proviri veverica,
koju obuze neverica,
vrlo brzo skoči dole,
da pomogne lekcijama iz škole.

Drugarica veverica,
Strašni trn izvadi
i srna ozdravi.
Sada srna trči pravo,
bravo,bravo,bravo!
Ura,ura,ura!

Svratiše do reke gde
videše bezbroj riba,
pa im srce zaigra,
kao čigra,
kako im je lepa igra.

Prošetaše pored reke,
Gde trčaše male zeke.
Trči,trči zeko
da te ne stigne prase neko
i uprlja krzno meko.

U zeke srculence strašljivo,
kad sredom nasrtljivi,
hrabri lovci dodju,
pa pored njegove rupe prođu.

Ne dirajte rupu tu,
tu se nešto mrda,
o,ne tu se krije tvor smrda,
ko zaviri bocnuće ga stršljen ljut,
zato što ste mu preprečili put.
Uzmite prut da ode stršljen ljut.

Crna zmija prosikta,
lovce hrabre otera,
pa srna veverici
žirove dotera.

Drugarice dve prosuše sve,
al′ baš ih briga bitna je igra.
Krenuše niz strmo brdo,
kuda prođe uznemirenih konja krdo.

Iza njih prozuja pčela roj
ne zna im se broj.
Zašto konji greše
i u prvo jezerce
ne sakriju dupence.

U tom srna pored ogromnog jezera stade,
a veverica odskakuta
na vrh vrbe stare.
Vetar vrbu zaljulja,
veverica nos protrlja
i srni prstom pokaza,
kako hrčak neku
crvenu krpu umaza.

Hrčak frkće,frkće,
kad iz krpe ispade povrće,
pa se hrčak osvrće,
da pobegne kud će.

To drugaricama nije bitno,
jer odavno žarkog Sunca nema,
a njima se drema,
pa se dadoše u trk
da posmatraju mesec žut,
dok ih ne obori sanak lak
i ujutru probudi sunčev zrak.

Ukrstiše se zraka dva,
da izgovorim r,
naučih ja.

Mira Kezović

Razvoj govora i jezika: Kad odvesti dete logopedu?

Šta kada pomislimo da sa razvojem deteta „nije sve u redu”?

Pomozite detetu da lakše progovori

Razvoj govora: Ne treba da vežbamo, već da pričamo sa njima

Pesme o cveću i pesme o životinjama iz Kreativnog centra na poklon čitaocima

Tri najveće greške koje roditelji prave kad žele da disciplinuju decu

Roditeljstvo je težak posao. Čak i kad se čini da sve ide kao podmazano. Roditelji koji su odabrali drugačiji, nežniji, povezujući tip roditeljstva, upravo zbog tolikog truda koji ulažu u...

Kako da vaspitam dete za svet koji više ne postoji?

Možemo da se složimo da je cilj svakog roditelja (barem bi trebalo da bude) da odgaji i vaspita dete na najbolji mogući način. Od pamtiveka postoje neki univerzalni stavovi o...

Najveći uspeh roditelja je da deca ne beže od nas, već nam se rado vraćaju

Piše: Brankica Raković   Nedavno sam na pitanje: "O čemu si sanjala kad si imala 16?" bez razmišljanja, uz nekoliko dodataka, odgovorila: Željela sam da ne budem kao moja majka....

Iskustvo jedne mame: “Ne kupujte deci psa, koliko god molili”

Dečju želju za ljubimcem prate krokodilske suze i čvrsta obećanja da će brigu oko psa, mačke, zeca preuzeti na sebe, da će im čistiti kaveze, šetati ih tri puta dnevno,...