Adolescenti se često nalaze između dve vatre: njihove cirkadijalne i homeostatičke regulacije sna, koja „nalaže“ kasniji odlazak na spavanje, i njihovih društvenih obaveza
Adolescenti se često nalaze između dve vatre: njihove cirkadijalne i homeostatičke regulacije sna, koja „nalaže“ kasniji odlazak na spavanje, i njihovih društvenih obavez
Foto: Flickr
Tekst: Ivana Nikolić
Pokušajte da se na trenutak vratite u srednjoškolske dane.
Ustajanje u ranu zoru, pogotovo zimi, kada se ni kuća nije propisno zagrejala, sigurno je jedna od prvih stvari koje će vam pasti na pamet. Pored toga, period srednje škole i adolescencije obeležili su – sasvim sigurno – kasni odlazak na počinak i želja, ali i potreba, za dužim spavanjem ujutru.
Iako neko sada može da pomisli da se ovaj scenario naročito dešava generacijama koje odrastaju uz internet, društvene mreže, laptopove, pametne telefone i ostale primamljive ekrane, naučnici imaju drugo objašnjenje. Naime, iako dnevni ritam ili hronotip zavisi i od promena u društvenom životu pojedinca i društva, kao i od električnih uređaja koji nas sve češće drže podalje od sna, dobar deo objašnjenja leži i u činjenici da se naša cirkadijalna i homeostatička regulacija sna menjaju. Tako tokom puberteta cirkadijalni sistem pojedinca prirodno odlaže odlazak na počinak: jedan razlog za ovo je produženje cirkadijalnog perioda tokom tinejdžerskih godina, što obično dovodi do kasnijeg početka biološke noći u odnosu na ciklus dan-noć, tvrde stručnjaci.
Iz gorenavedenog lako je zaključiti da se adolescenti često nalaze između dve vatre: njihove cirkadijalne i homeostatičke regulacije sna, koja „nalaže“ kasniji odlazak na spavanje, i njihovih društvenih obaveza, koje dovode do umanjene i samim tim nedovoljne dnevne količine sna (većina dece u pubertetu spava manje nego što pedijatri preporučuju za njihov uzrast, što je 8 do 10 sati sna).
Pitanjem (dovoljnog) sna i njegovim uticajem na uspešnost dece u srednjim školama bavio se i tim naučnika sa tri američka univerziteta i instituta, čija je studija Sleepmore in Seattle: Later school start times are associated with more sleep and better performance in high school students (Naspavani u Sijetlu: Kasniji početak školske nastave povezan je sa dužim snom i boljim učinkom u srednjim školama), objavljena sredinom decembra u časopisu Science Advances.
Tim predvođen profesorom Gideonsom Dansterom sa Departmana za biologiju Univerziteta u Vašingtonu, ustanovio je da, nakon što se početak školskog dana pomerio za sat vremena unapred, deca su u proseku dobila 34 dodatna minuta sna svake noći, odnosno spavala su sedam sati i 24 minuta (pre promene, spavali su šest sati i 50 minuta).
„Ova studija pokazuje značajno poboljšanje trajanja spavanja učenika – i sve to pomeranjem početka školskih časova, tako da je više u skladu sa prirodnim vremenom buđenja adolescenta“, objašnjava Orasio dela Iglesija, profesor biologije na Univerzitetu u Vašingtonu, koji je bio u Dansterovom timu.
Istraživači su do rezultata došli zahvaljujući posebnim meračima aktivnosti koji se nose oko zgloba, i koji su na svakih 15 sekundi prikupljali informacije o aktivnostima dece i nivou svetla (da li je dan ili noć). Pored toga, imali su i intervjue sa adolescentima o njihovom rasporedu dnevnih aktivnosti i dnevnoj količini sna.
Studija je takođe pokazala da deca nisu ostajala duže budna onda kada im je škola počinjala kasnije – samo su ujutru spavala duže, što istraživači povezuju sa njihovim prirodnim biološkim ritmom. Pored toga, vreme buđenja dece tokom radnih dana i tokom vikenda je bilo gotovo slično, što istraživači smatraju važnim. Kada je reč o uspehu u školi, i on je značajno poboljšan – zaključne ocene bile su za 4,5 odsto više nego lane. I, poslednje, ali ne i najmanje važno, smanjio se i broj izostanaka i kašnjenja na prvi čas.
Izvor: Elementarijum
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Dr Jovanović: Žene zatrudne i između dve doze vakcine, pa ne fali ništa ni njima, ni bebama
Imam na desetine pacijentkinja koje su vakcinisane protiv korone, a potom ostale u drugom stanju i trudnoće im se razvijaju najnormalnije. Pa čak imam i one koje su zatrudnele između...
Kon: Ako neko neće da vakciniše dete, onda “jednostavno treba da pristane na neke stvari koje će biti drugačije za njega”
Epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje korona virusa Predrag Kon izjavio je danas da po zakonu postoji mogućnost propisivanja obavezne vakcinacije za odrasle. “Ono što je zakonski omogućeno, to...
BRNU virus u obdaništima
Osip na šakama i stopalima, i afte u ustima glavni su simptomi virusa BRNU (bolesti ruku, nogu i usta) koji se poslednjih nedelja pojavio među beogradskim mališanima. Reč je o...
Nema više besanih noći za roditelje dece obolele od dijabetesa
Neprospavana noć zbog visoke temperature deteta je nešto sa čim je svaki roditelj upoznat, ali samo roditelji dece obolele od dijabetesa znaju šta znači probuditi dete u sred noći, nekoliko...
Nema komentara.