Imam tri sinčića – najstariji je Čarli koji ima tri godine, a imam i 17-mesečne blizance Tomija i Henrija. Nikad ne nose šešire kada ih izvodim napolju. Dovoljan mi je napor i da ih samo obučem, a šeširi i kačketi su nemoguća misija. Sad im samo namažem kremu za sunčanje i nadam se najboljem. Kada je mnogo vruće, skinem ih gole i pustim ih u dvorište. Nema gaća, a nema ni mišića za plivanje, iako imamo bazenčić u dvorištu.
Kako se leto primiče kraju, Čarlijeve ruke i noge su poprimile braokastu boju, a da pritom nije prethodno izgoreo. Blizanci deluju zdravo, nemaju osip od pelena, a kada krenu u zajedničku vrisku dovoljno je da im dodam lopaticu i spustim ih u pesak tako gole. Vriska prestaje za sekund.
U pitanju je troje dece, i nemoguće je da mi u svakom trenutku svi budu na oku. Imam, doduše, i sreće što su uvek tu u blizini.
I ne, ne motrim na njih dok su u dvorištu. Ne pazim ih ni kad su u kući. Uostalom, u pitanju je troje dece, i nemoguće je da mi u svakom trenutku svi budu na oku. Imam, doduše, i sreće što su uvek tu u blizini. Blizanci su kao prasci najsrećniji kada se uvaljaju u neko blato, dok je Čarli u stanju da satima skače na trampolini. Kada mu se pridruže i braća, stavim zaštitnu mrežicu i pustim ih. Sigurno negde u uputstvu piše da deca ne smeju da se igraju bez nadzora odraslih, ali moji klinci svaki put skiče od zadovoljstva, a i izgubila sam uputstvo. Kada im to dosadi, ubacim ih u velika crvena kolica i vozim ih po ulici. Nema ni kaciga ni sigurnosnih pojaseva. U svakom trenutku bi mogli da iskoče odatle, ali zašto bi kada se uvek sjajno zabavljaju a svi prolazniji gledaju u njih?
TV je uvek uključen, pa kada im dosadi mogu da uđu i da ga gledaju. Nemam predstavu koliko je sati „dozvoljeno“ deci da provedu ispred ekrana. Ako ću imati malo mira i tišine, neka gledaju koliko im je drago. A Čarli je pravi knjiški crv i učestvuje u razgovorima mnogo bolje od mnogih odraslih osoba koje znam, tako da je što se mene tiče svaka kritika na račun televizije i interneta otpisana.
Ovih godina je toliko pravila i preporuka da, kada biste ih sve poštovali, ne biste imale dovoljno vremena za najvažniju stvar – da budete roditelj.
Ne brinem koliko su nezdravih stvari pojeli. Klinci su klinci, i uvek će hteti čokoladu. Sokove im ne dajem jer su sasvim zadovoljni vodom i mlekom, ali stvarno bih vam savetovala da se ne žderete što dajete detetu čokoladni keks pre večere, ili posle večere, ili kad god da mislite da je „zabranjeno.“
I da, ja čokoladu koristim da ih podmitim, i uvek zapretim da nema više pa kada vrisnu odjednom se magično stvori još čokolade, i da verovatno im do tada upropastim apetit. Ali Čarli se istovremeno davi u voću i tunjevini, a blizanci jedu bukvalno sve što im spremim. Niko nema višak kilograma niti loše zube, i zaista uživaju u hrani.
Zato vas preklinjem, pustite decu da budu deca. Budite „loša“ majka što češće. Ne brinite toliko, skinite ih kad je vruće, dajte im tu čokoladu, pustite ih da skaču po trampolini i opustite se. Ne mora i ne treba da radite sve po pravilima, uprkos tome deca će biti sasvim u redu, a i vi sa njima. Ovih godina je toliko pravila i preporuka da, kada biste ih sve poštovali, ne biste imale dovoljno vremena za najvažniju stvar – da budete roditelj.
(stuff.co.nz)
Izvor: Žena.blic.rs
