Jesu li naša deca srećna jedino onda kada im kupimo svaku igračku, svaku tehnološku spravu, ispunimo svaku želju? Zar su zadovoljnija i sigurnija kada ima dajemo stvari nego kad im dajemo sebe?
Jesu li naša deca srećna jedino onda kada im kupimo svaku igračku, svaku tehnološku spravu, ispunimo svaku želju? Zar su zadovoljnija i sigurnija kada ima dajemo stvari nego kad im dajemo sebe?
Koliko košta odvesti dete u šetnju? Juriti ga po dvorištu? Koliko košta igranje žmurke? Koliko košta igrati se šugice, ljuljati dete ili ga nositi na krkače?
Koliko košta vožnja biciklom, šetnja po prirodi, bojenje slikovnice ili čitanje knjige? Koliko košta da ostavite svoj telefon ili Ajped i deci pružite nepodeljenu pažnju onda kad nešto hoće da vam kažu? Koliko košta igrati se zamišljenih uloga, otići u park, podeliti kornet sladoleda, ili biti dete zajedno sa svojim detetom?
“Koliko košta da ostavite svoj telefon ili Ajped i deci pružite nepodeljenu pažnju onda kad nešto hoće da vam kažu?”
Skinite im cipele. Pustite ih da trče bosonogi i osete zemlju pod nogama. Namažite ih kremom za sunčanje i pustite da se igraju na svežem vazduhu koliko god žele. Neka se isprljaju, skaču po baricama na kiši. Što je još bolje, iznenadite ih i pružite im nešto za pamćenje tako što ćete im se u tome pridružiti.
Primetićete da sve ove stvari imaju nešto zajedničko. Ne koštaju gotovo ništa a vrede sve. To su stvari kojih će se deca sećati i koje će ceniti. Ne možete na njih staviti etiketu sa cenom, mada su skupocene.
Svakog bogovetnog dana gubim strpljenje. Svakog dana povisim glas. Čini mi se da svakog dana napravim više loših nego dobrih poteza. Ipak, nastaviću da svakog bogovetnog dana izgaram od truda da budem najbolja moguća majka i nastojaću da mi svaki sledeći dan bude manje nesavršen od prethodnog.
“Upamtite, važne su male stvari. Jednostavne stvari. Pre svega, to ste vi. Sve što oni žele ste vi. Ako im to možete pružiti, onda im dajete sve.”
Uvek se preslišavam da li su mi deca bezbedna, srećna, zdrava i da li znaju koliko su voljena. Ako su ovi kriterijumi ispunjeni, mogu da zaspim spokojna.
Upamtite, važne su male stvari. Jednostavne stvari. Pre svega, to ste vi. Sve što oni žele ste vi. Ako im to možete pružiti, onda im dajete sve
Rebeka Long je nastavnik, pisac, kolumnista, diplomac, fotograf i što je najvažnije, supruga i majka troje dece, uskoro i četvoro.
Izvor: Hafington post
Prevela: Jovana Papan
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Tata Milorad: Ja, Tesla i Edison zbunjeni – ali konačno sam dobio 5 iz tehničkog
Sutra idem u školu po ocjenu, sješću u klupu, a sina poslati da radi moj posao 45 minuta, jer sam ja radio njegov (nije kriv, ali da shvati kako je...
MALA DECA I VREME ZA SEBE – kako ćeš u starosti gledati na ovo doba?
Kada ideš negde sa detetom, na more recimo ili na neku proslavu... Recimo da ideš na more... Možeš se truditi da ugrabiš tokom dana neko vreme za sebe, da prošetaš...
Uspostavljanje granica kod dece – kada i kako početi?
Čim prohoda, dete će početi da istražuje svet oko sebe na nov način. To je i vreme za vaša prva ozbiljna ograničenja. Kada nauči da izbegava kućne "pecbocsec" potencijalne opasnosti,...
Kojim postupcima roditelji najviše iritiraju ljude bez dece?
Mnogi od naših identiteta su sa nama od samog početka, ali niko se ne rađa kao roditelj. Roditelj postaješ - teoretski, svi bi trebalo da se sećamo kakvi bili pre...
Nema komentara.