Jesam li ja stvarno manje dobra majka jer nisam mogla da dojim svoje dete?

Ako odustane ili ne daj bože nešto krene po zlu s njenim mlekom, i treba da se oseća grozno, neuspešno. Zato jer je majka nedojilja jednostavno – neuspeh.

Piše: Lada Novak Starčević

Moji porođaji su bili savršeni, ali je zato dojenje bilo katastrofa. Oba puta sam uspješno krenula i neslavno završila, uprkos tome što sam dala sve od sebe. U toj muci bilo bi mi puno lakše da mi je neko rekao da nisam najgora majka ako svoje dete ne uspevam da nahranim na svojim grudima.

‘Porođaj nije ništa prema muci dojenja’, napisala je nedavno poznanica na društvenoj mreži. To je naravno izazvalo pregršt komentara jer niko ne voli više da deli svoja iskustva javno nego žene, majke, kraljice. A tek koliko su uspešne dojilje pune saveta…

Poručile su joj neka istraje, majčino mleko nema cenu, dete bi joj u suprotnom moglo da ima znatne psihičke, ali i intelektualne probleme. Loš uticaj na detetovo zdravlje skoro da nisu imale potrebe posebno ni da naglašavaju. I, naravno, ako odustane ili ne daj bože nešto krene po zlu s njenim mlekom, i treba da se oseća grozno, neuspešno. Zato jer je majka nedojilja jednostavno – neuspeh.

Bolje je i mleko pušačice nego adaptirano

Toliki prezir neće izazvati ni ona koja se u četiri zida izdere na bebu dok doji, ma može i da prosi dojeći. Čak je i pušenje dozvoljeno kod novopečenih majki. Naime, pre nekoliko godina ambasadorka dojenja bila je jedna takva. Kad je to javno objavljeno rekla je da je bolje i mleko majke pušačice nego ono u prahu. Nisam lekar pa ne znam, ali mene nije uverila.

Znam pregršt žena koje su dojile. Znam ih i pregršt koje nisu. Ne bih nikad rekla da su ove druge lošije majke. I sama sam jedna od njih. I nemam nameru to da skrivam. Ionako oduvek mrzim strah od toga što će selo reći. Jer selo ne zna da sam dala sve od sebe.

Stavljala sam svakih pola sata dete na grudi mesec dana. Svaki dan i noć. Onako iscrpljena od porođaja i sluđena od umora. Mučila sam se s ragadama, stiskala zube dok me moje obožavano dete ranjavalo do krvi. Umesto blaženstva, svaki njen gutljaj me boleo do kostiju. Pa onda upale. Čak sam i pred svekrvom hodala gola do pojasa jer sam mislila da ću umreti od bola čak i na dodir najmekše tkanine.

Beba na ivici dehidracije

Majke dojilje su uporno kao papagaji ponavljale ‘to je nešto najprirodnije na svetu, svaka žena može da doji, samo strpljivo, niko nije rekao da neće biti teško’.

Slušala sam ih bespogovorno. Dok moja devojčica nije imala mesec dana i tek nekoliko grama više. Na ivici dehidracije. Sa svih strana su mi govorili da ne smem da budemi slabić, da ne smijem da mislim na sebe. Sad imam bebu i ona mora da mi bude ispred svega. Nema odustajanja.

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: