Zvala sam SOS telefon za dojenje. Molila ih da mi odobre da dam malo adaptiranog mleka. Ipak one znaju šta ja treba da radim. Ako one kažu, onda smem. Ali, bile su neumoljive: ‘Samo stavljaj dete na grudi i ne odustaj’.
Dete se najelo, a meni je laknulo
Ćerka je bila sve uspavanija, gotovo da nije napredovala. Odlučila sam da je dosta. Odustala sam. Dete se najelo, a meni je napokon laknulo. Nisam se više javljala na ženskim grupama. Bilo me pomalo i sramota. Nekako je bilo prejednostavno. Bila sam previše srećna. A davala sam detetu VEŠTAČKO MLEKO.
Mora da imam neki problem. Verojatno sebičnost. Ili nemam dovoljno strpljenja. Ma slabić sam i gotovo.
U drugoj rundi sam išla na kurs dojenja. Nisam htela da odustanem od borbe. Svako ko me poznaje zna da ne odustajem baš tako lako. Ovaj put me ništa nije moglo iznenaditi. Naučila sam sve o pravilnim položajima bebe, vežbala satima na plastičnoj lutki, saznala sve što moram da jedem da mleko bude savršeno. Spremila sam najbolju kremu za popucale bradavice u torbu za porodilište. Postala sam doktor za dojenje.
‘Ne odustaj, ne odustaj…’
I rodio se moj sin. Opet sve školski savršeno. Brz porođaj, bez šava, stavili su mi ga odmah na grudi. Bilo je divno. Opet onaj osećaj blaženstva. Ja hranim svoje dete. Majka sam po ps-u. Ragade sam ovaj put izbegla. Ajde bar neka korist od onog učenja.
I opet mali pospanac. Mleka naodmet, a on spava snom pravednika. Krene da jede i opet zaspe. Savetnice su rekle ‘budi ga’.
Kad sam došla kući tu je bila i starija seka, dvogodišnjakinja s bezbroj pitanja i željna pažnje i mame. Jedna ‘iskusna’ prijateljica mi je savetovala da sednem na pod i dojim sina, a za to vreme čitam ćerki knjigu. Ne znam da li je uopšte potrebno reći da mi tako nešto nijednom nije upalilo.
Govorili su mi da malenog budim čim zaspe na sisi. Moram da budem uporna. Stalno mu nuditi sisu. ‘Ne odustaj, ne odustaj…’ Po noći isto. Kad bih zaspala urnisana, ne znajući više gde sam od umora, zazvonio bi sat da malog pospanca probudim i dam mu da jede. Svaka dva sata. On i dalje nije dobijao na težini. Sve je bilo toliko teško.
Majčino mleko je najbolje, ali ne ide uvek
Pitala sam se šta mi je sve to trebalo. Majčinstvo je užas. Toliko muke. Odustala sam. Ponovo.
I dalje ne razumem kako neko s bezbroj šavova uspješno doji, ne razumem uopšte kako iko uspješno doji. I divim se svakoj toj majci. Ja mislim da je dojenje velika muka, meni i dalje velika nepoznanica. I uopšte ne želim da kažem da majčino mleko nije najbolje, ali želim da se zna da ne ide uvek. Ne ide. I to nije kraj sveta. I svejedno imam sretnu decu, zdraviju od većine vršnjaka.
A ‘savršene’ žene molim da me puste na miru i daju mi pravo na neuspeh. I svim novim mamama, uplakanim od svoje nesavršenosti.
Izvor: Živim.hr
