Dok im za pesmice i školsko gradivo treba vreme, naše izjave koje mogu da zloupotrebe protiv nas pamte na prvu loptu. Nekad je to simpatično, nekad baš smelo a nekad na granici advokature…
Piše: Jasmina Jovanović
Deca su mudrice jedne neprevaziđene, to svi znamo. Iskreni i nepotkupljivi, često nas zapanje svojim zapažanjima ili objašnjenjima nekih situacija, i učine da shvatimo koliko mi u stvari obmanjujemo sebe i druge, koliko je u tom naporu da budemo učtivi i udelimo kompliment i tamo gde mu nije mesto, neiskrenost pustila korenje. A sve to samo da bi smo bili pristojni i da drugima bude ugodno u našem društvu.
Kod dece toga nema, makar ne u ranom detinjstvu. Kasnije, kada nas pred rođacima i prijateljima par puta ispale, mi shvatamo da ih moramo malo uvesti u svet komunikacije odraslih, da moramo da ih naučimo da neka zapažanja ili čak neslaganja treba prećutati da bismo važili za pristojne i vaspitane u društvu. Svi imamo mnoštvo tih anegdodica gde su nas deca odala ili pokopala naše izjave, i već posle prvog talasa neprijatnosti to postaju stvari kojima se smejemo.
Treba prilično da porastu, pa da naše izjave i nazovi mudrosti krenu da koriste protiv nas. Dok im za pesmice i školsko gradivo treba vreme, naše izjave koje mogu da zloupotrebe protiv nas pamte na prvu loptu. Nekad je to simpatično, nekad baš smelo a nekad na granici advokature…
Kada starija ćerka donese lošu ocenu iz škole, uvek joj je prva rečenica -Svi su dobili dvojke, ima i nekoliko kečeva, samo je jedna četvorka. – Ja, glumeći strogoću, kažem Ma, šta me se tiču ostali, nisam ja rodila drugu decu, samo tebe! Mene zanima što si ti dobila dvojku (ili keca, recimo)?
Nije trebalo dugo da me sačeka i da mi uzvrati istom merom. Spremaju se oni tako za jednodnevni izlet sa školom, i ona očekuje džeparac koji ja smatram za previše novca, s obzirom na činjenicu da će tamo imati ručak, i da svašta nešto nosi od grickalica. Ja pitam -Koliko para nose druga deca? A ona, kao da je jedva čekala, kaže meni -Ma, šta te se tiču druga deca i njihov džeparac? Pa nisi ti rodila drugu decu, samo mene! I kako ti lepo kažeš, nemam stotinu dece pa da jedno volim manje! Samo nas dve imaš, i mnogo ti je da mi daš toliko para! -lepo uživa dok ovo izgovara.
Ja u šoku.Pokopala me, lepo. Da ne znam u kom fazonu ih vaspitavam, rekla bih da je bezobrazna. Mi smo jedna duhovita porodica, i uz to negujemo veštinu otvorenog razgovora (da ne kažem, umemo i da se posvađamo lepo, ali i da se dogovorimo). A uz to još i se i onako blago smeška dok to govori. Nije bezobrazna, pola me zafrkava, pola je u pravu. Nije što je moja. A i sviđa mi se što me citira. Ko zna zašto je to dobro. Ipak joj ne dajem novca koliko očekuje.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama
Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj...
Ovako počinje sistem(at)sko upropašćavanje rođene dece
Zovem juče s posla najstariju kćerku i razgovor teče otprilike ovako: – Srećo, kako si, šta radiš? Jesi li jela? Jesi li se umorila danas u školi? – Mama, dobila...
Ne mogu napolje, moram na solfeđo: Mama mi je nametnula 1001 obavezu i nisam imala normalno detinjstvo, krivim je i dan-danas za to
"Ne mogu da se igram danas posle škole jer onda idem na solfeđo... Ne mogu ni posle toga, jer radim domaći, a onda sam na folkloru... Ne mogu ni sutra tad...
Nema komentara.