Kako deci postaviti granice i naučiti ih da postanu odgovorni prema sebi i drugima

Ako želimo da dete nauči da poštuje granice, važno je da razumemo koncepte lične i društvene odgovornosti, o kojima je puno govorio poznati danski porodični terapeut Jesper Juul

Deci treba postaviti granice! Jedna od češće izgovorenih rečenica, od roditelja i stručnjaka. Ali što je to tačno? Pre se pod tim najčešće podrazumevalo da deca budu poslušna, pridržavaju se pravila i pokazuju poštovanje prema starijima. Danas su sve glasniji prigovori da deca ne iskazuju ništa od navedenog. Gde smo onda zapravo, trebaju li deci zaista “čvršće granice“?

Pogled na vaspitanje se izmenio. Zna se da slepa poslušnost nije zdrava. Razna naučna saznanja ukazuju koliko je važno uvažiti decu, napustiti karakteristike strogog autoritarnog vaspitnog stila. Istovremeno, danas se sve češće zamera da su deca samoživa, nemaju razumevanja za druge i traže isključivo ispunjavanje vlastitih želja. Kako naći put između te dve krajnosti, kako odgajati decu s uvažavanjem, a ipak dajući određene smernice?

Otkrivanje lične odgovornosti

Danski porodični terapeut Jesper Juul puno govori o pojmovima lične i društvene odgovornosti. Društvena odgovornost je ono što tradicionalno smatramo pristojnim ponašanjem, izvršavanjem svojih obaveza, ukratko odgovornim pristupom prema porodici i celoj zajednici. Do sada smo učili da je ovo jedina odgovornost. I naravno da je važno biti odgovoran u ovom društvenom smislu, jer živimo u zajednicama, gde je nužno poštovanje pravila i drugih, a nije na odmet ni čuti ljubazno “molim“ i “hvala“. Međutim, teškoće nastaju ako smo samo odgovorni na taj način, ako stalno promišljamo što treba drugima, šta se od nas očekuje, kako bismo se trebali ponašati.

Osoba koja razmišlja tako može biti prijatnna za druge, ali teška samoj sebi. Teška samoj sebi na način da sebe ne poznaje, da nije svesna ličnih potreba i osećaja ili da se ne usuđuje to da izrazi. Tada teško može imati i iskrene bliske odnose s drugima, jer se zapravo pretvara dok je s njima. Teško je ceo život živeti prilagođavajući se drugima pa tako s vremenom može doći do frustracije i nezadovoljstva, pa čak do pojave depresije.

Lična odgovornost se odnosi na to koliko smo odgovorni prema samome sebi. Temelji se na zdravoj samosvesti i na spremnosti da delujemo u skladu s ličnim potrebama. Samosvest se odnosi prvo na to koliko se dobro poznajemo – svoje potrebe, svoje želje, svoje preferencije, svoje strahove itd. kao i da imamo uvid u to što je za nas dobro, a šta nije. Kao drugo, koliko to prihvatamo kao svoje osobine koje nisu ni loše ni dobre, nego su jednostavno sastavni deo nas.

Primer toga je znam li recimo o sebi da mi prvo treba predah kada dođem s posla kući i pet minuta u kojima ću popiti na miru kafu pre nego što se mogu posvetiti u potpunosti detetu i daljnjem ritmu dana i mogu li to prihvatiti kao svoju osobinu (umjesto da se grizem zbog toga i predbacujem sebi da nisam dovoljno dobra majka ili organizovana domaćica). Ili znam li o sebi da mi u trenucima frustracije najbolje pomaže šetnja prirodom i prihvatam li to kao svoju osobinu, a da ne doživljavam sebe zbog toga kao čudakinju koji ne zna da traži podršku od drugih. Biti lično odgovoran znači reći drugima šta mi treba i ponašati se u skladu s tim šta znam o sebi – na primer da vodim računa da imam svojih pet minuta nakon dolaska kući ili da omogućimi sebi šetnju prirodom nakon teškog dana.

1 2 Sledeća strana