Šesto: Odeća i obuća
Uglavnom je po Novom Zelandu običaj da deca nose školske uniforme. O tome bi se posebno moglo raspravljati, ali ova škola je jedna od retkih gde djeca dolaze obučeni po svojoj volji – dakle nema uniformi. Ono što primećujem je kako je veliki broj dece puno laganije obučen nego što bi po mojem standardu bilo u redu (a mislio sam da ja imam veliki stupanj tolerancije)
Ovde nastavnici ne govore deci da se obuku, zaogrnu, ili obuku cipele. Dosta dece hoda boso i u kratkim rukavima ili bermudama dok se ja smrzavam u jakni. Ali deca su zdrava.
U učionici nije obavezno biti u patofnama. U stvari, ne sećam se da sam ijedno dete vidio u njima. (Sin je u čarapama.)
Sedmo: Jelo
Deca sama sebi nose hranu od kuće. Imaju užinu i ručak. Za piće, uz mleko, može se koristiti samo voda – nema sokova.
Osmo: Nepoznavanje jezika
Sin nema preveliki rečnik engleskog, ali to ovoj školi nije problem. Ne može svaka škola da prihvati slabog govornika engleskog, već za to mora imati određenu infrastrukturu – što je u ovde slučaj.
Deveto: Kreće se u manjim grupama
Ovde je isto jedna genijalna stvar. Kada deca kreću u školu, mališani od 5-6 godina su raspoređeni u manje grupe. Razredi su manji. Kako odrastaju, raspoređuju ih u veće grupe.
Za kraj bi možda trebao staviti jednu napomenu: Ova škola važi kao jedna od najboljih u Palmerston Nortu (gradić od 70.000 ljudi), i ne znam kako je u drugim školama, osim što sam video kako sve škole imaju super uređeno igralište i školski park za igru. Zgodno je što je svaki školski park napravljen na drugačiji način.
