Kako kao mama štedim vreme

Ovo su moje cake kako štedim vreme u toku dana kako ne bih imala osećaj da sam „ko na traci“:

Piše: Maria Milojković

Možete imati dovoljno vremena za decu i kuću, a da ne pregorite (baš tako često). Ne radite stvari kao naše mame i ne trudite se da budete sveprisutne i svemoguće. Evo kako to radim ja.

Biti mama male dece znači imati plan kada da opereš kosu. Da svi budu namireni i da imaš nekog ko će da ih nadzire. Inače, jedeš kad stigneš. Kada konačno polegaju, biraš da li da odeš na spavanje i konačno budeš odmorna ili da iskoristiš to malo vremena i nahraniš glavu i dušu – film, društvene mreže, knjiga, bilo šta. Ovo su moje cake kako štedim vreme u toku dana kako ne bih imala osećaj da sam „ko na traci“:

Ne peglam

Obesiš odeću čim je izvadiš iz mašine – žica za sušenje ili vešalica u glavnom dobro odrade posao. Nosimo pamučne stvari sa malo elastina ili sportsku garderobu. Moje svila i kadifa čekaju priliku da deca budu još malo manje brljava i samostalnija.

Ne gledam TV

Lepo je kad „zabodeš“ neki dobar film ili zabavni program uz ćebe… Sećam se da sam primetila kada su prohodali sa 12,5 meseci: „Pa, čoveče, ne sećam se kad sam sela od kako su se rodili.“ Život sa blizancima te nauči da stalno budeš u mašini. Sećam se i super ideje koju sam imala kad su se rodili – koliko bi samo vremena mogla da uštedim kada ne bih spavala…

Težim ka tome da što pre nauče da rade nešto sami

Moja deca imaju 3 godine. Sama se oblače (neko uz malu pomoć, neko sasvim samostalno), skidaju se, izuvaju i ostavljaju stvari na mesto. Sami idu u WC, peru i brišu ruke. Odavno sami jedu (mada gore nego ikad, jer ih ne drži mesto). Brišu kad nešto prospu pre nego što ja obrišem. Skupljaju igračke (mada uz 100 opomena, ali skupe). Ona voli da kači veš, ja je puštam da sve obesi izvrnuto. Želim da ih naučim odgovornosti i samostalnosti, i da se ne pretvorim u senku koja će biti tu da im nešto prinese kada budem imala 60 godina. Mora tada baba da ide na Tibet. Ili na Ikariju.

Delim obaveze sa partnerom

Čar toga što imate blizance je da otac mora da bude uključen oko dece u glavnom više nego što je svakodnevno uključen tata jedinčeta. Jednostavno, teško sve postižeš sama sa 2 bebe. Ipak, imam drugarice koje imaju blizance i skoro ceo dan provode same sa njima. Za mene su one super-žene – ne zato što je to fizički nemoguće, već zato što hoćeš da poludiš od neprestanih zahteva, negodovanja i drame.

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: