Potpuno je normalno da dete bude razočarano kada doživi poraz u nečemu za šta je naporno radilo, kao što je izgubljena utakmica za koju je treniralo, ali je važno da ga naučite da prihvati poraz, bez osećanja ogorčenosti ili smanjenog samopoštovanja.
Dete, koje ne nauči da dobro prihvata poraz, imaće problema u uspostaljanju prijateljstava i frutstrirano zbog neuspeha. Evo nekih načina na koje možete ublažiti neuspeh:
– Igrajte na kartu empatije kod deteta
U ovom uzrastu dete počinje da razvija sposobnost da se postavi na tuđe mesto. Sada može da razume da može da povredi osećanja dece sa kojima se igrala, ukoliko se ljuti kada ne pobeđuje. Pitajte dete kako bi se osećalo ako bi se neko ljutio kada ono uradi nešto zbog čega je ponosno. Objasnite detetu da je u redu da bude tužno zato što je izgubilo, ali da treba da pokuša da ne povređuje druge zbog toga.
– Igrajte timske igre
Igre, koje nisu takmičarskog duga, eliminišu pobedu i poraz kao kategoriju i pomažu detetu da uči kako da postane timski igrač. Pokušajte da se igrate dobacivanjem balona ili nešto slično. Kako deca odrastaju moraće da igraju u timu i postižu zajednički cilj, a timske igre su odličan početak za navikavanje na to.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama
Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj...
Ovako počinje sistem(at)sko upropašćavanje rođene dece
Zovem juče s posla najstariju kćerku i razgovor teče otprilike ovako: – Srećo, kako si, šta radiš? Jesi li jela? Jesi li se umorila danas u školi? – Mama, dobila...
Ne mogu napolje, moram na solfeđo: Mama mi je nametnula 1001 obavezu i nisam imala normalno detinjstvo, krivim je i dan-danas za to
"Ne mogu da se igram danas posle škole jer onda idem na solfeđo... Ne mogu ni posle toga, jer radim domaći, a onda sam na folkloru... Ne mogu ni sutra tad...
Nema komentara.