Kako roditelj može da pomogne detetu koje ima strah?

Piše: Nevena Lovrinčević, psiholog

Svi se ponečega bojimo. Kao što i odrasli imaju strahove imaju ih i deca. Neki strahovi su i urođeni, kao na primer strah od gubitka podloge ili strah od jakih zvukova, a neki se javljaju tokom odrastanja. Iako strah doživljavamo kao negativnu, neprijatnu emociju , važno je znati da strah ima i svoju zaštitnu ulogu. Na primer to što se bojimo da prođemo kroz mračan napušten prostor tokom noći može nas spasiti neprijatnosti: napada ili pljačke. Isto kao što će i strah deteta od nepoznate osobe sprečiti dete da ode sa nekim koga ne zna. Strah od vatre sprečiće dete da se igra šibicama i slično. Dakle, zaštitnu ulogu straha ne treba zanemariti.

U zavisnosti od uzrasta deteta postoje strahovi koji su razvojno očekivani i uobičajeni. Deca uzrasta do dve godine , na primer, plašiće se na primer velike buke, nepoznatih ljudi, odvajanja od roditelja. Deca od dve do 5 godina mogu imati strahove od mraka, zvukova tokom noći, čudovišta, veštica, nekih životinja (pasa na primer) Deca starija od 5 godina mogu imati strahove od zmija i paukova, strah od povređivanja, prirodnih nepogoda, injekcija, bolesti, smrti, ljutnje roditelja ili učitelja, strah od toga da ostanu sami i sl..

Kako roditelj može da pomogne detetu koje ima strah? Važno je da roditelj ne ismeva ili negira strah deteta na način da se podsmeva „Kakav si kao neka seka persa ..bojiš se svačega..kukavice!“ ili da kaže „Gluposti, nema čega da se bojiš!“ Ako roditelj kaže „ ma kakav strah..ulazi u krevet!“ dete će leći u krevet ali strah neće nestati. Sa druge strane nije dobro ni da roditelj bude suviše usplahiren i uznemiren zbog detetovog straha jer na taj način prenosi poruku da nešto zaista nije u redu, bilo sa strahom ili sa samim detetom. Nije dobra ideja navoditi dete da izbegava situacije koje ga plaše jer se na taj način reakcija straha učvršćuje a ne proređuje. Upravo kao što nije dobro dete suočiti na direktan i preplavljujući način, na primer dete koje se boji vode baciti u more i slično.

Da rezimiramo. Roditelj deteta koje ima strahove mogao bi da ima koristi od sledećih saveta:

Zašto ovi dečaci ne slušaju mamu, već samo tatu?

Izbor deteta nije samo to što ono HOĆE, već ono što MOŽE

Upozorenje psihologa: Deca će biti sve agresivnija u Srbiji

Saveti psihologa: Kako pomoći detetu da prevaziđe strah od ulaska u more

Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!

Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...

Test: Da li je vaš partner narcis?

Odgovorite sa „da“ ili „ne“ na sledeća pitanja: 1. Da li vaš partner deluje hladno i nezainteresovano kad su u pitanju vaša osećanja ili osećanja drugih ljudi, ili mu je...

Ovako se odgaja dobro i vaspitano dete: Lekcije psihologa sa Harvarda svakom roditelju

Većina roditelja je već umorna od priča kako tehnologija šteti njihovoj deci. Mame i tate digitalnog doba su svesni sve veće konkurencije u privlačenju pažnje deteta i svakim okretanjem strane časopisa i svakim klikom...

Priča sa psihoterapije: Deca koju niko nije video

Piše: Biljana Ćulafić, pedagog i psihoterapeut Predstaviću jednu od niza seansi koje su imali sistemski kontekst, ali prevashodno kroz korišćenje EMDR-a, sa klijentkinjom koja je imala izuzetno traumatičan odnos sa...