Kako roditelj može da pomogne detetu koje ima strah?

Za Detinjarije, psiholog Nevena Lovrinčević govori o dečijim strahovima i savetuje kako da roditelji doprinesu njihovom prevazilaženju.

Piše: Nevena Lovrinčević, psiholog

Svi se ponečega bojimo. Kao što i odrasli imaju strahove imaju ih i deca. Neki strahovi su i urođeni, kao na primer strah od gubitka podloge ili strah od jakih zvukova, a neki se javljaju tokom odrastanja. Iako strah doživljavamo kao negativnu, neprijatnu emociju , važno je znati da strah ima i svoju zaštitnu ulogu. Na primer to što se bojimo da prođemo kroz mračan napušten prostor tokom noći može nas spasiti neprijatnosti: napada ili pljačke. Isto kao što će i strah deteta od nepoznate osobe sprečiti dete da ode sa nekim koga ne zna. Strah od vatre sprečiće dete da se igra šibicama i slično. Dakle, zaštitnu ulogu straha ne treba zanemariti.

U zavisnosti od uzrasta deteta postoje strahovi koji su razvojno očekivani i uobičajeni. Deca uzrasta do dve godine , na primer, plašiće se na primer velike buke, nepoznatih ljudi, odvajanja od roditelja. Deca od dve do 5 godina mogu imati strahove od mraka, zvukova tokom noći, čudovišta, veštica, nekih životinja (pasa na primer) Deca starija od 5 godina mogu imati strahove od zmija i paukova, strah od povređivanja, prirodnih nepogoda, injekcija, bolesti, smrti, ljutnje roditelja ili učitelja, strah od toga da ostanu sami i sl..

Kako roditelj može da pomogne detetu koje ima strah? Važno je da roditelj ne ismeva ili negira strah deteta na način da se podsmeva „Kakav si kao neka seka persa ..bojiš se svačega..kukavice!“ ili da kaže „Gluposti, nema čega da se bojiš!“ Ako roditelj kaže „ ma kakav strah..ulazi u krevet!“ dete će leći u krevet ali strah neće nestati. Sa druge strane nije dobro ni da roditelj bude suviše usplahiren i uznemiren zbog detetovog straha jer na taj način prenosi poruku da nešto zaista nije u redu, bilo sa strahom ili sa samim detetom. Nije dobra ideja navoditi dete da izbegava situacije koje ga plaše jer se na taj način reakcija straha učvršćuje a ne proređuje. Upravo kao što nije dobro dete suočiti na direktan i preplavljujući način, na primer dete koje se boji vode baciti u more i slično.

Da rezimiramo. Roditelj deteta koje ima strahove mogao bi da ima koristi od sledećih saveta:

1 2 Sledeća strana