– Imajte u vidu da su strahovi uobičajena pojava, i da ih sva deca povremeno imaju. Recite to i svom detetu, predočite mu da nije ništa neobično to što se nečega boji, navedite da i druga deca imaju strahove. Ispričajte mu o nekim svojim strahovima kada ste bili dete kao i o tome šta vam je pomoglo da strah prevaziđete. Uverite dete da to špto oseća strah, iako neprijatno nije neobično ni zabrinjavajuće.
– Nemojte negirati ili ismevati detetov strah
– Nemojte reagovati nervozno i usplahireno onda kada dete pokaže neki strah. Nemojte inicirati razgovore o strahu, ako ih dete ne pokreće ili ako u tom trenutku nije uplašeno. Budite staloženi i smireni.
– Nemojte ga terati da bude „hrabar“ i suoči se sa onim čega se boji na nagao i direktan način
– Nemojte navoditi dete da izbegava situacije koje ga plaše.
– Pomozite detetu u postepenom suočavanju sa onim čega se boji. Na primer ako se boji pasa, gledajte sa njim slike i smešne snimke dobroćudnih pasa. Pred njim pomazite nekog malog i prijateljski nastrojenog psa. Nećete, naravno odvesti dete do vučjaka ili rotvajlera, ali podstaknite dete da pomazi štene ili manjeg i pitomog psa , dok ste vi pored njega. Pohvalite dete i komentarišite „Pa da..vidiš kako je to fina dobra kuca..“.
– Ako strah remeti svakodnevni život deteta u dužem vremenskom periodu ili ako je dete veoma uznemireno razmotrite mogućnost da potražite stručnu pomoć. Na primer, ako dete ne sme da izađe iz kuće zato što se boji pasa, ili ako 12godišnjak zbog straha od provalnika ne sme da spava u svom krevetu nekoliko nedelja. Možete popričati sa psihologom i u situaciji kada niste sigurni da li je detetov strah suviše opterećujući za dete, ali ste vi veoma zabrinuti i okupirani tom situacijom.
