Nisam se osećala dobro kad sam postupala kao kapetan, lider, kao što je većina tradicionalnih knjiga o disciplini zahtevala da radim.
Kao majka dvoje dece, morala sam da pročitam sve knjige o disciplini i tada sam shvatila su svi saveti u stvari oblici jedne ideje: kontrola i upravljanje decom.
To je jedan oksimoron: rekli smo da želimo da podižemo decu koja će biti autonomna, hrabra, humana i duboki mislioci kada postanu odrasli. Građani demokratije. Lideri sveta. Ipak, naša disciplina u kući i školi i dalje odražava tekovine industrijske revolucije. Kontrola kroz nagrade i kazne, i pravilo da, kada sediš mirno i jednostavno radiš ono što je rečeno možeš požnjeti korist.
Iako izgleda kao besprekorno ponašanje i dobra disciplina, učenje dece da sede skrštenih ruke i govore „Da, mama” može biti veoma opasno.
Zašto je dobro imati dete jake volje
Mi smo u 21. veku, u eri novih kulturnih ratova: inovacija, terorizma, fundamentalizma, uspona kreativne klase, klimatskih promena, povećanja nejednakosti, globalnog državljanstva, i poremećaja u visokom obrazovanju. Disciplina štapa i šargarepe ne uči decu kako da misle, angažuju se ili budu u interakciji sa ovim velikim pitanjima i postaju moralno sofisticirani ljudi.
Čitala sam da moramo da verujemo jedni drugima u našim domovima, borimo se sa tim šta znači živeti i učiti zajedno, baviti se sukobom i praktikovati veštine rešavanja konflikata. Slažem se sa tim. Moja pravila tipa: stavi svoj prljav veš u korpu – nisu ništa drugo do stalno prigovaranje.
Zamenila sam pravila za više pažljivog razgovora o tome kako želimo (ako želimo, i zašto) da držimo odeću čistom. Treba uključiti decu u život.
Iako je to zapravo jedan haos.
Takođe je i veoma interesantno. Moja deca po prvi put misle, raspravljaju se i bore za izgradnju efikasnog sistema i ja to radim sa njima, a ne njima.
Nakon godina zahtevanja da rade ono što im je rečeno i čekaju moje „bravo” jer su me poslušali, ne razmišljajući previše samostalno ni zalažući se suviše glasno za svoje interese, moja deca, 8 i 10 pitaju, „Mama? Da li možemo nekako da budemo dobri pa da dobijemo kolače?” A ja kažem,„Kolači? Nagrade su vid staromodne discipline, mama to ne radi više. Hajde da pravimo kolače zajedno!”
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Iskrena ispovest mame: Evo kako je zaista kad imate jedinca
Piše: Martina Friganović U jednoj od prošlih kolumna pisala sam o svojoj odluci, još uvijek ne definitivnoj, da ostanem na jednom djetetu. Dok još uvijek promišljam i razmišljam o eventualnom...
Kafić ili dečiji vrtić?
Evo divne prilike da se zamenjuju teze, da se bonton i sentiment nadmeću ko je bitniji, da oni koji imaju DECU smatraju da se samo zahvaljujući njima kugla zemaljska okreće,...
Kad čujem rečenicu „MENE MOJA DECA NE LAŽU“, moj regularni pritisak 90/60 skoči na 140/90!
DECA NE LAŽU! Koliko puta ste u životu izgovorili ovu rečenicu? „MENE MOJA DECA NE LAŽU!“ Nekad s naglaskom na „mene“. Nekad s naglaskom na „moja deca“. Ali, da ne...
Mama kako uvek znaš da li je to pčela ili muva?!
Jovana Bila Dubaić Dečija radoznalost Deca su po prirodi radoznala. Postavljaju milion pitanja na sat. Često nam je to dosadno, a smišljanje odgovora naporno. Ali, važno je da ne sputavamo...
Nema komentara.