Nisam se osećala dobro kad sam postupala kao kapetan, lider, kao što je većina tradicionalnih knjiga o disciplini zahtevala da radim.
Kao majka dvoje dece, morala sam da pročitam sve knjige o disciplini i tada sam shvatila su svi saveti u stvari oblici jedne ideje: kontrola i upravljanje decom.
To je jedan oksimoron: rekli smo da želimo da podižemo decu koja će biti autonomna, hrabra, humana i duboki mislioci kada postanu odrasli. Građani demokratije. Lideri sveta. Ipak, naša disciplina u kući i školi i dalje odražava tekovine industrijske revolucije. Kontrola kroz nagrade i kazne, i pravilo da, kada sediš mirno i jednostavno radiš ono što je rečeno možeš požnjeti korist.
Iako izgleda kao besprekorno ponašanje i dobra disciplina, učenje dece da sede skrštenih ruke i govore „Da, mama” može biti veoma opasno.
Zašto je dobro imati dete jake volje
Mi smo u 21. veku, u eri novih kulturnih ratova: inovacija, terorizma, fundamentalizma, uspona kreativne klase, klimatskih promena, povećanja nejednakosti, globalnog državljanstva, i poremećaja u visokom obrazovanju. Disciplina štapa i šargarepe ne uči decu kako da misle, angažuju se ili budu u interakciji sa ovim velikim pitanjima i postaju moralno sofisticirani ljudi.
Čitala sam da moramo da verujemo jedni drugima u našim domovima, borimo se sa tim šta znači živeti i učiti zajedno, baviti se sukobom i praktikovati veštine rešavanja konflikata. Slažem se sa tim. Moja pravila tipa: stavi svoj prljav veš u korpu – nisu ništa drugo do stalno prigovaranje.
Zamenila sam pravila za više pažljivog razgovora o tome kako želimo (ako želimo, i zašto) da držimo odeću čistom. Treba uključiti decu u život.
Iako je to zapravo jedan haos.
Takođe je i veoma interesantno. Moja deca po prvi put misle, raspravljaju se i bore za izgradnju efikasnog sistema i ja to radim sa njima, a ne njima.
Nakon godina zahtevanja da rade ono što im je rečeno i čekaju moje „bravo” jer su me poslušali, ne razmišljajući previše samostalno ni zalažući se suviše glasno za svoje interese, moja deca, 8 i 10 pitaju, „Mama? Da li možemo nekako da budemo dobri pa da dobijemo kolače?” A ja kažem,„Kolači? Nagrade su vid staromodne discipline, mama to ne radi više. Hajde da pravimo kolače zajedno!”
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Razmaženo dete nije srećno dete. Evo u čemu je razlika:
Mnogo je razlika između onoga što definiše srećno i razmaženo dete. Lično, poznajem jedno razmaženo. Jedno dete koje samo učini grimasu jer neko drugi jede sladoled, a ono je svoje...
Ovako izgleda emocionalna sigurnost u zdravoj porodici
O važnosti razvoja osećaja emocionalne sigurnosti svih članova porodice mnogo se govori. Evo nekoliko primera koji će vam pokazati kako se u emocionalno zdravim sredinama razgovara kad se desi neki...
Maloletnice u đakuziju poznatog jutjubera: Nisu one samo žrtve obmane, one su, pre svega, žrtve nevaspitanja
Piše: Ljiljana Španić Nije loše vreme u kom živimo, loši su ljudi koji žive u njemu. Hteli to priznati ili ne, svakodnevnica govori tako. Verujem da je većina ovih dana...
Tri najveće greške koje roditelji prave kad žele da disciplinuju decu
Roditeljstvo je težak posao. Čak i kad se čini da sve ide kao podmazano. Roditelji koji su odabrali drugačiji, nežniji, povezujući tip roditeljstva, upravo zbog tolikog truda koji ulažu u...
Nema komentara.