Oni kažu, „Da li ćeš nam proveriti domaće zadatke?” Ja kažem, „Zašto je domaći zadatak važan? Šta misliš? Da li se svi slažu oko domaćih zadataka? Šta znači kad uradiš domaći zadatak dobro? Kako znaš kad to uradiš?” Češkaju se po glavi i razmišljaju o tome.
„Zašto moramo da čistimo svoje sobe?” Pitaju oni, gurkajući se laktovima međusobno pored blesave mame sa novim roditeljskim planovima. Ranije sam bio tiranin, pravi zmaj u vezi sa čistoćom njihovih soba. Tada sam se zapitala: „Zašto?” Odgovor „Zato što ja tako kažem,” je zvučao šuplje iz perspektive nekoga ko želi da podstakne ličnu inicijativu i samostalno rešavanje problema.
Zato kažem, „Odlično pitanje. Sazovimo porodični sastanak i odlučimo”, i to i radimo, a oni odluče da bi oni želeli da organizuju svoje igračke kako bi mogli da ih vide i pronađu.
Moja diktatura je gotova.
Nisam se osećala dobro kad sam postupala kao kapetan, lider, kao što je većina tradicionalnih knjiga o disciplini zahtevala da radim. Uvek sam se osećala nepošteno predstavljajući se svojoj deci kao mudra i moćna: Kažnjavač lošeg ponašanja sa posledicama i Nagrađivač dobrog ponašanja sa kolačićima. Sada sam slobodna. Mi se svi razvijamo. Baš kao što i oni, i ja radim na tome da postanem hrabra, nezavisna, promišljena i empatična osoba. Spremna za civilizovanu raspravu sa ljudima koji se ne slažu sa mnom, hvatam se u koštac intelektualno sa stvarima koje smatram iracionalnim (da li treba klati prase za Božić, npr.) i otvaram svoj um i srce rečima i mislima svoje dece.
Promena u dinamici našoj porodici je dramatična. Mnogo smo srećniji. Sve je toplije. Nisam istražni sudija koji ih kažnjava ili nagrađuje. Mi zapravo slušamo jedni druge, vežbamo veštine koje su im potrebne kasnije kada budu odrasle osobe.
Da, za izgradnju tople zajednice pune ljubavi je potrebno više vremena, i da, prilično je haotično: ima više aktivnih konflikata i rasprava, ali to mi je u redu. U stvari, ja to i ohrabrujem. To je besprekorna priprema za život. Mi želimo da naša deca budu dobri ljudi u budućnosti.
Moje napuštanje tradicionalne discipline mi je razjasnilo to da biti dobar roditelj danas, znači da će deca sutra bila dobri ljudi. To je daleko iznad štapa i šargarepe.
Priredila Andrijana Maksimović
Izvor: Zelena učionica
