Detinjstvo se smatra najosetljivijim periodom odrastanja, a iskustva koja se tada proživljavaju mogu da ostave neizbrisiv trag u životu pojedinca, na mnogim poljima.
Kad razmišljate o svojim ranim godinama života, prvo što vam pada na pamet je bezgranična sreća. A da li je kod svih ljudi tako?
Mnogi nisu bili te sreće da ih detinjstvo podseća na najlepše doba života, već ih tamo čekaju mračni prizori koje su odrastanjem naučili da potisnu.
Složena trauma
Kad se pomisli na traumu, prva asocijacija je nešto što je veoma loše, teško i bolno. To su uglavnom stravični slučajevi seksualnog, psihičkog i fizičkog nasilja, automobilskih nesreća, prirodnih katastrofa ili rata, jednostavno događaji koji život dele na “pre” i “posle”.
To je nešto o čemu se ne misli ili ne razgovara, ali je i dalje prisutno i konstantno muči pojedinca.
Reč je o iskustvu iz detinjstva koje narušava kvalitet života u odrasloj dobi.
Složenu traumu veoma je teško dijagnostifikovati, opisati i dati joj ime. Može se pojaviti kao blic sećanje ili kao osećaj nepoverenja i usamljenosti koji se uvlači u međuljudske odnose.
Kompleksna trauma nije uvek vezana za nešto što se dogodilo, već je i te kako povezano sa onim što je propušteno, nešto što je trebalo da se dogodi, a ipak, i nekog razloga nije. Na primer, dete koje nije dobilo podršku i ljubav, ceo život zbog toga može imati problem.
Kompleksna trauma iz detinjstva može da utiče na život u odrasloj dobi na više načina.
Hronične bolesti
Trauma može ostaviti traga na telu tako što utiče na razvoj hronične bolesti. Studija iz 2014. koju je sproveo Medicinski fakultet Univerziteta u Virdžiniji, otkrila je da je trauma iz detinjstva, naročito ako ima veze sa seksualnim iskorišćavanjem, povezana sa većom stopom karcinoma dojke, gojaznošću i alkoholizmom, piše “Psychology Today”.
Takođe je uočen i povećan rizik za razvoj bolesti srca, jetre, pluća, autoimunih bolesti i hroničnih glavobolja.
Seksualnost
Bezbrižno odrastanje s puno ljubavi koju deca dobijaju od bližnjih temelji su za prihvatanje sopstvenog tela na zdrav način. Izostanak svega toga vodi u nesigurnost, pa osoba nije u mogućnosti da se poveže sama sa sobom, a samim tim ne može da ostvari ni kvalitetne odnose sa drugima.
Studija sprovedena na 10.000 odraslih osoba, pokazala je da trauma u detinjstvu povećava rizik od polno prenosivih bolesti u odrasloj dobi.
Samo kod sedam odsto muškaraca koji nisu imali traumatično detinjstvo zabeležena je polno prenosiva bolest, dok se isto događa kod 39 odsto muškaraca koji su prošli traumu u najranijem periodu života.
Žene sa traumatičnim iskustvima iz detinjstva češće se upuštaju u rizična seksualna ponašanja.
Doživljaj vremena i prostora
Svi nosimo sa sobom neke strahove, ali osobe koje su u detinjstvu proživele traume doslovno imaju rupe u sećanju i ne stvaraju planove za budućnost.
Studija sprovedena na više od 500 muškaraca i žena pokazala je da osobe koje nose traume iz detinjstva šest puta češće imaju praznine u pamćenju na događaje iz tog životnog razdoblja, od onih koji su imali bezbrižno detinjstvo.
Izvor: RTL/N1
