Posmatrala sam ih, dovoljno dugo da shvatim da su tražile pažnju. Potvrdu svog postojanja. Cenu koja nije bila okačena na njihovim okovratnicima. Ali kao da jeste. Jer to se vidi. To se oseća. Žene to mahom pokazuju, a da toga nisu niti svesne.
Sve što hoda ima cenu.
Sve što diše ima vrednost.
Predmeti ne dišu, ako ste kojim slučajem zaboravili…
Setila sam se sebe i svojih devetnaest. Prva godina faksa. Imala sam malo toga. Tačnije ono što mi je pozajmljivala starija sestra. I ono što sam mogla priuštiti sama. Tražiti od roditelja novac za krpice? Nije mi padalo na pamet. Što zbog odgoja, što zbog životne situacije. Vladala je parola ‘snađi se sam druže…’
Pročitajte i: Istost – težnja koja ne podstiče razvoj
Gledala sam, neretko sve te predivno odevene devojke. Gledala sam sebe dok gledam njih. Jesam li zavidela? Možda. Pa nije da nisam imala nšta. Ali nije ni da sam imala sve. Ne sećam se detalja ali se sećam toga da sam jednu majicu nosila na stotinu i jedan način. I toga da su mi neki (valjda slični meni) govorili da imam stila, i da sam jako kreativna. E da. Sećam se (da dobro se sećam, iako bi volela da se ne sećam) jedne situacije koja me dotukla i pokazala da ima bogatih ljudi siromašnijih od najjadnijeg prosjaka.
Njezine oči i pogled uperen u mene. Obratila mi se nanoseći sjaj na usne i rekla.
“Ideš u tome s nama? Nemaš ništa novo? Neki orginal? Nešto s potpisom…?!”
“Nemam… pa, šta ovome fali, novo je…”
“Fali cena draga. Cena potpisa. To ti je znak koliko vrediš…”
Ako sam se ikada osećala jadno i jeftino to je bilo tada. Ipak, taj je osećaj trajao kratko. Nešto me prenulo iz bede koja je doprla s njenih usana. Nešto me probudilo. Ili ona? Ona me probudila? Dovoljno jako da joj se zahvalim na lekciji koju ću shvatiti tek nekoliko godina kasnije…
Jer kao i s ljudima, i lekcije dođu kada moraju, ne kada mi to želimo…
Kćeri moja. Ne nosi marke. Budi marka.
Rekla je, grleći me rečima nakon te lavine osuda (kao niko nikada). Hvala ti majko.
Tvoje reči odzvanjaju, svaki puta kada ugledam ta lica tuđih imena.
Te robove koji su i sebi tuđi, a nikada svoji.
