Inženjer biotehnologije Marija Rakić Ljubomirović otkriva koje namirnice nakon termičke obrade nikako ne treba grejati
Podgrevanje jela napravljenih od nekih namirnica nosi rizik po zdravlje. Inženjer biotehnologije Marija Rakić Ljubomirović otkriva koje namirnice nakon termičke obrade nikako ne treba grejati i kako se jela poput pilava, musake i sarme podgrevaju na bezbedniji način.
Neke od namirnica koje se nalaze na trpezi svakodnevno ne bi smele da se izlažu termičkoj obradi više od jednom. Takve su pečurke, kao i spanać, ali i drugo lisnato povrće i ono koje raste pod zemljom – šargarepa, celer, cvekla, krompir.
„Ovo povrće sadrži nitrate. Oni nisu opasni kada se prvi put skuvaju. Međutim, naknadnim podgrevanjem ti nitrati prelaze u nitrite koji kada se unesu u organizam stvaraju jedinjenja koja su potencijalno kancerogena“, naglašava inženjer biotehnologije Marija Rakić Ljubomirović.
Biljno ulje koje je jednom upotrebljeno za prženje hrane nikako ne bi smelo da se koristi ponovo, a jela spremana sa njim takođe ne bi trebalo podgrevati.
Masti životinjskog porekla, poput svinjske masti, imaju višu tačku dimljenja pa se jela sa njima mogu podgrevati.
Kada je o supama i čorbama reč, gošća emisije RTS Ordinacija objašnjava da se bujon može podgrevati a sve ono što je kuvano u njemu treba da bude oceđeno i da se posebno čuva u frižideru.
Prema rečima Marije Rakić Ljubomirović, zbog opasnosti da pirinač na sebi ima bakteriju Bacillus cereus, ni jela od ove namirnice ne bi trebalo podgrevati jer se na taj način ovaj mikroorganizam može razmnožiti, naročito ako je jelo stajalo duže na sobnoj temperaturi.
Jela od krompira ne podgrevati nikad
Spremljeni krompir koji je potamneo i dobio zelenkastoplavkastu boju nikako ne sme da se jede.
„Postoji mogućnost da se razvila bakterija Clostridium botulinum. Pogotovo ako je prekriveno aluminijumskom folijom“, naglasila je Rakić Ljubomirović dodajući da se krompir mora isključivo poklopljen čuvati u frižideru.
Bakterija Clostridium botulinum može se razviti na suhomesnatim proizvodima, u konzervisanim proizvodima. Može izazvati glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, povraćanje, povišenu temperaturu, a kod jače kliničke slike može da napadne centralni nervni sistem i izazove paralizu, gušenje, pa i smrtni ishod.
Pravilo je da se povrće koje raste ispod zemlje stavlja u hladnu vodu pre termičke obrade, dok se ono povrće koje raste iznad zemlje kuva kratko i stavlja se u toplu, kipuću vodu.
Piletinu, crveno meso, ribu niti jela spremljena sa njima ne bi trebalo podgrevati.
Sarma iako sadrži pirinač i crveno meso može da se podgreva, ali samo da se smlači u rerni zagrejanoj na 70 stepeni.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Prijavite se za novi besplatan vebinar “Šta nam jedu deca?”
Portal Detinjarije već 10 godina aktivno se bavi promocijom zdravije ishrane dece, a kroz časopis i radionice Kuvajmo s decom, sa našim gastro urednikom Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, podstičemo...
Prijavite se za besplatan vebinar “Šta nam jedu deca?”
Portal Detinjarije već 10 godina aktivno se bavi promocijom zdravije ishrane dece, a kroz časopis i radionice Kuvajmo s decom, sa našim gastro urednikom Nenadom Gladićem - Lepim Brkom, podstičemo...
Kako smo u našoj kući rešili problem probirljivosti u jelu
Piše: Željka Kurjački Stanić, psiholog i psihoterapeut Pre nego što sam dobila decu, naravno, imala sam samopouzdanje i roditeljsko umeće i mudrost jer sam kao psiholog i kao neko ko...
Dr Perišić: Pileća džigerica zdrava za decu, ostale pune teških metala
Pojedini nutricionisti pileću džigericu nazivaju čak i otrovom zbog visokog sadržaj holesterola i masti, dok oni starijeg kova tvrde da je odlična za krvnu sliku i da je treba davati...
Nema komentara.