„Svaki zalogaj koji uzmemo nije samo hrana, to je naša kultura, naša istorija, to su naša prva sećanja na sebe, naše porodice, vreme kad smo bili voljeni, kad smo bili naročito srećni.“ – Elizabet Dejvid (1913 – 1992)
Piše: Dragana Mujezinović
U našoj kući se kuva na plin. Jednostavno, tako mi je lakše i brže. Još dok sam čuvala decu, kao bebisiterka, uvidela sam da je vatra jako privlačna deci. Trebalo je samo na pravi način iskoristiti tu prirodnu dečju zainteresovanost i odsustvo straha. Zato sam rano naučila sina da pali šibicu: palidrvce se povlači od sebe, ka napred. Ako slučajno zapaljena šibica i ispadne iz ruke, da ne padne na telo, ili odeću, već što dalje od njega.
Ovde moram da naglasim činjenicu da je ovo moje iskustvo i moje uverenje. Ne preporučujem, i ne predlažem nikakve slične stvari ukoliko se kose sa ličnim uverenjima. Svojevremeno sam od zeta i još nekih poznanika navukla silnu ljutnju. Po njihovom mišljenju, ja učim decu glupostima i to će mi se obiti o glavu kad-tad. I sigurna sam da mnogo ljudi slično razmišlja.
Nisam imala dilemu da li da ga učimo tim stvarima. Umesto da branimo, naučili smo ga da pravilno rukuje šibicom. Što pre bude znao kako treba, manje će ga kopkati i mamiti, kao sve one stvari koje su zabranjene. Uzgred, paljenje vatre je jedna vrlo važna veština. Čovek jedini koristi vatru, umesto da je se samo plaši. Vatra je, kao i voda, dobar sluga, ali loš gospodar.
Nastavak teksta pročitajte u štampanom izdanju časopisa „Kuvajmo s decom“
