Oko 92% dece Amiša koje je dr Holbrajh testirao ili živi na farmama ili često posećuje neku farmu. Poljoprivreda je tajna Amiša, smatra dr.Holbrajh. Ali ova njegova ideja je već bila poznata. Još od kasnih 90-ih , evropski naučnici su istraživali taj alergijski „farma efekat.“
Radna hipoteza je bila da bezazleni mikrobi iz štale, sadnog materijala i sirovog mleka, štite decu poljoprivrednika i povoljno utiču na imuni sistem tokom celog života, a posebno na početku. Tog prolećnog jutra, dr Holbrajh me je odveo u obilazak farme naših domaćina Endrua Masta i njegove supruge Laure koji naporno godinama rade na svojoj farmi krava.
Dr Holbrajh im je postavljao pitanja: ”Sa koliko godina ste počeli da radite u štali?“ ”Moje prvo sećanje iz pete godine je muža krava u štali“, odgovorio je Endru Mast. „A šta je sa vašom decom, da li oni provode vreme u štali?“ „Kad imate farmu krava,onda vam deca prohodavaju u štali.“ „Da li i trudnice rade u štali ?“ „Da“, rekla je Laura, „radimo u štali i za vreme trudnoće.”
Dr Holbrajh je zaključio, da kakve god antialergijske snage ovde deluju, hronične su, a počele su još pre rođenja. Izašli smo iz štale i stali pored sveže gomile stajnjaka.“Tečno zlato“, rekao je dr Holbrajh, samo pola u šali, „najbolji lek koji možete da zamislite“. Polazeći od prethodnih istraživanja, sa svakim udahom smo unosili oko 1.000 puta više mikroba nego obično. Za vreme doručka, prljavština je još uvek čučala pod našim noktima, seno nam je bilo po odeći, a blato na čizmama. „Uzrok moraju biti bakterije i plesni iz štale i sadnog materijala“ rekao je dr Holbrajh. „A ovi ljudi to rade svaki dan 30 godina, 365 dana u godini!“
Kikiriki od najranijih dana kako bi se sprečile alergije
Još jedan primer valjanosti pretpostavke dr Holbrajha je statistika u Kini. Studija u Kini je pokazala više od trostruke razlike alergijske osetljivosti (na osnovu testova na koži) između učenika u seoskim sredinama oko Pekinga i dece u gradu, a 40 odsto dece ruralnih sredina je živelo na farmama.
Imigranti koji su iz zemalja u razvoju prešli u razvijene zemlje bili su alergični manje od proseka starosedelačkog stanovništva. Ali što duže borave u usvojenim zemljama, postaju više alergični i oni i njihova deca, i samim tim imaju veće izglede da dobiju astmu. Sve to nas vraća na čuveno pitanje dr Holbrajha „Šta je to što ljude na zapadu čini alergičnima?“
„Kada se prvi put pojavila polenska alergija, bila je to zajednička boljka među višim klasama Britanije u 19. veku, i postala je znak prefinjenosti.
Kada se prvi put pojavila polenska alergija, bila je to zajednička boljka među višim klasama Britanije u 19. veku, i postala je znak prefinjenosti. Poljoprivrednici, koji su, više nego bilo ko drugi, bili izloženi polenu, izgledali su sasvim neranjivi za ovu nevolju. Tokom 1990. godine, i evropski naučnici otkrivaju ovaj fenomen u malim farmama alpske Švajcarske. Sledi mnoštvo studija koje obuhvataju hiljade subjekata širom Švajcarske, Nemačke, i Austrije. Upoređivanjem dece koja žive u sličnim seoskim oblastima, naučnici mogu da zanemare faktor vazdušnog zagađenja.
Jedan od saradnika dr Holbrajha, sa Univerziteta u Bazelu u Švajcarskoj, napravio je analizu kako bi odgovorio na pitanje, da nije možda fizička aktivnost ta blagodet koja deci sa sela umanjuje mogućnost alergije? Eksperiment je uključivao nošenje uređaja oko vrata i jedne i druge dece, kako bi se merilo njihovo kretanje. Razlika u fizičkoj aktivnosti je bila zanemarljiva. Znači da ipak, koliko god bila značajna, u ovom slučaju fizička aktivnost nije bila presudna.
