Lek za alergijsku epidemiju?

Amiši u Indijani koji su zbog vere ostali u 19. veku po načinu življenja, ne mogu biti manje alergični. Umesto toga, tokom dramatične industrijske revolucije, svi ostali su možda postali suviše alergični.

Celyn Brazier, NY Times

Piše: Mojzes Velaskez Manof

Alergije su sve češće, sve upornije i sve oziljnije. Ljudi ih prihvataju kao nešto neprijatno sa čime se mora živeti. Dešavaju se kad vaš imuni sistem prepoznaje bezopasni protein, prašinu ili kikiriki kao pretnju, a vi tu grešku imuniteta plaćate teškim disanjem, kijanjem, a u najgorem slučaju, smrću.

Šta je uticalo na to da milioni imunih sistema ovako greši ovako, dok drugi nikad ne greše? Jedan od razloga je svakako genetika. Ali, komparativne studije o alergijama naglašavaju važnost životne sredine, počevši , čini se, još od boravka u materici. Mikrobi su izgleda jedan zanimljiv zaštitni faktor. Izgleda da do određene mere, oni stimulišu imuni sistem majke tokom trudnoće, sprečavajući alergijske bolesti kod dece.

Alergije kod dece: Vodič za roditelje

Koristeći se ovim otkrićem, naučnici bi mogli jednog dana da osmisle način da se spreče alergije.
U zavisnosti od studije i stanovništva,broj alergijskihe bolesti i astme povećao se između dva i tri puta krajem 20. veka. Misteriozni trend se često naziva “alergijskom epidemijom.”

Ovih dana, jedno od petoro američke dece ima respiratorne alergije i polensku groznicu, a skorosvako deseto ima astmu. Devetoro ljudi umre svakog dana od napada astme. Dok porast respiratornih alergija pokazuje znake smirivanja, uestalost alergije na hranu i kožne alergije nastavlja da raste. Pet odsto dece ima alergiju na kikiriki, mleko i drugu hranu, polovina pre petnaeste godine. I svaka nova generacija izgleda da ima sve više ozbiljnih, potencijalno opasnih po život alergijskih reakcija nego prošla.

Pre izvesnog vremena, posetio sam mesto gde se zaštitni mikrobi, izgleda, sasvim spontano pojavljuju. To nikako nije bila besprekorna laboratorija nekog univerziteta. Ne, to je bilo štala u Indijani u selu Amiša.
Moj vodič bio je Mark Holbrajh, alergolog u Indijanapolisu. On je nedavno otkrio da su Amiši u severnom delu države sasvim bez alergija i astme.

“Pre izvesnog vremena, posetio sam mesto gde se zaštitni mikrobi, izgleda, sasvim spontano pojavljuju. To nikako nije bila besprekorna laboratorija nekog univerziteta. Ne, to je bilo štala u Indijani u selu Amiša.”

Oko polovine Amerikanaca ima zdravstvene nalaze o alergijskoj osetljivosti, što povećava rizik od alergijskih bolesti. A sudeći po takozvanim kožnim testovima, samo 7,2 odsto od 138 dece Amiša, koje je dr Holbrajh testirao, osetljivo je na polen drveća i druge alergene. Da je razlika značajna govori podatak sa su Amiši među najmanje alergičnim populacijama ikada opisanim u razvijenom svetu.

Ovaj podatak već nema veze sa genetikom, jer su Amiši prvobitno došli u Sjedinjene Države iz nemačkog govornog područja Švajcarske, a ovih dana švajcarska deca imaju broju alergičnih vrlo sličan kao i Amerikanci.

Podeli tekst:

1 2 3 Sledeća strana