Amiši u Indijani koji su zbog vere ostali u 19. veku po načinu življenja, ne mogu biti manje alergični. Umesto toga, tokom dramatične industrijske revolucije, svi ostali su možda postali suviše alergični.
Celyn Brazier, NY Times
Piše: Mojzes Velaskez Manof
Alergije su sve češće, sve upornije i sve oziljnije. Ljudi ih prihvataju kao nešto neprijatno sa čime se mora živeti. Dešavaju se kad vaš imuni sistem prepoznaje bezopasni protein, prašinu ili kikiriki kao pretnju, a vi tu grešku imuniteta plaćate teškim disanjem, kijanjem, a u najgorem slučaju, smrću.
Šta je uticalo na to da milioni imunih sistema ovako greši ovako, dok drugi nikad ne greše? Jedan od razloga je svakako genetika. Ali, komparativne studije o alergijama naglašavaju važnost životne sredine, počevši , čini se, još od boravka u materici. Mikrobi su izgleda jedan zanimljiv zaštitni faktor. Izgleda da do određene mere, oni stimulišu imuni sistem majke tokom trudnoće, sprečavajući alergijske bolesti kod dece.
Alergije kod dece: Vodič za roditelje
Koristeći se ovim otkrićem, naučnici bi mogli jednog dana da osmisle način da se spreče alergije.
U zavisnosti od studije i stanovništva,broj alergijskihe bolesti i astme povećao se između dva i tri puta krajem 20. veka. Misteriozni trend se često naziva “alergijskom epidemijom.”
Ovih dana, jedno od petoro američke dece ima respiratorne alergije i polensku groznicu, a skorosvako deseto ima astmu. Devetoro ljudi umre svakog dana od napada astme. Dok porast respiratornih alergija pokazuje znake smirivanja, uestalost alergije na hranu i kožne alergije nastavlja da raste. Pet odsto dece ima alergiju na kikiriki, mleko i drugu hranu, polovina pre petnaeste godine. I svaka nova generacija izgleda da ima sve više ozbiljnih, potencijalno opasnih po život alergijskih reakcija nego prošla.
Pre izvesnog vremena, posetio sam mesto gde se zaštitni mikrobi, izgleda, sasvim spontano pojavljuju. To nikako nije bila besprekorna laboratorija nekog univerziteta. Ne, to je bilo štala u Indijani u selu Amiša.
Moj vodič bio je Mark Holbrajh, alergolog u Indijanapolisu. On je nedavno otkrio da su Amiši u severnom delu države sasvim bez alergija i astme.
“Pre izvesnog vremena, posetio sam mesto gde se zaštitni mikrobi, izgleda, sasvim spontano pojavljuju. To nikako nije bila besprekorna laboratorija nekog univerziteta. Ne, to je bilo štala u Indijani u selu Amiša.”
Oko polovine Amerikanaca ima zdravstvene nalaze o alergijskoj osetljivosti, što povećava rizik od alergijskih bolesti. A sudeći po takozvanim kožnim testovima, samo 7,2 odsto od 138 dece Amiša, koje je dr Holbrajh testirao, osetljivo je na polen drveća i druge alergene. Da je razlika značajna govori podatak sa su Amiši među najmanje alergičnim populacijama ikada opisanim u razvijenom svetu.
Ovaj podatak već nema veze sa genetikom, jer su Amiši prvobitno došli u Sjedinjene Države iz nemačkog govornog područja Švajcarske, a ovih dana švajcarska deca imaju broju alergičnih vrlo sličan kao i Amerikanci.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Ove namirnice bogate kalcijumom treba da budu neizbežne u ishrani dece
Veoma je važno da u ranoj mladosti unosimo dovoljno kalcijuma jer je on neophodan za pravilan razvoj koštanog sistema i zuba, ali i za pravilno funkcionisanje mišića. Nedovoljan unos ovog...
Najzdraviji i najdugovečniji ljudi na svetu ne idu u teretanu
Pojedinci nastanjeni u takozvanim plavim zonama, područjima u kojima ljudi dožive starost od stotinu godina deset puta češće od proseka, ne dižu tegove, ne trče maratone, a nisu ni članovi...
Vakcinacija dece MMR-om porasla za 20 odsto u Srbiji
Ljudi koji veruju u mitove antivakcinaša sa društvenih mreža "apsolutno greše", kaže glavna medicinska savetnica britanske Vlade Sali Dejvis, a podaci pokazuju da u Britaniji 87 odsto dece dobija ovu...
Kad mama oseća bol i umor u nogama
Posao koji se zove mama jeste jedan od najodgovornijih poslova, i u isto vreme jedini posao koji traje 24h dnevno. Spremi, opremi, obuci, svuci, skuvaj, prokuvaj, obuči, nauči, peglaj, peri,...
1 komentar.