Majčino mleko i majčinska ljubav

Sretala sam majke koje planski po pola sata dnevno pokazuju detetu koliko ga vole. Gotovo da to čine na silu – i dete se protivi, a i njima često nije do toga, ali ne popuštaju jer tako treba iako je efekat suprotan. Ljubav se rađa iz slobode a ne iz tesnih okvira.
  • Kada mama misli da ne ume da pruži ljubav i zbog toga prestaje da se trudi. Bolje da dâ dete tamo gde će neko umeti da mu pruži ljubav. Zato unajmljuje dadilju ili daje dete u obdanište. A ona će na posao. Može li i najbolja dadilja zameniti detetu majku?
  • Kada mama uporno kontroliše svoje manifestacije ljubavi i nastoji da ljubavlju hrani dete, ali prema nekakvom rasporedu i grafikonu. „Ne, ne, nisi mi dovoljno voljen, daj da te još malo volim.“ I onda „guši“ dete u svojim hiperbrižnim zagrljajima. I hiperbriga postepeno istiskuje ljubav kao takvu iz tog odnosa. Ostaje samo kontrola.
  • Kada je mama izmučena negativnim emocijama, onda joj i nije do ljubavi. Pretvara se u lonac iz koga ne izbija svetlost nego unutra vri nešto lepljivo što ne miriše baš lepo. Ljubav ostaje negde na dnu tog lonca, ne vidi se i ne čuje. A za sve je kriv – stres.
  • Kada je mama izmoždena, iscrpljena, ne brine o sebi. Kada su joj baterije na izdisaju, kad je na ivici svih snaga – ima li snage da pruži ljubav?
  • Kada mama nema strpljenja i ne daje vremena plodu ljubavi da sazri u njenom srcu.
  • Kada mama fizički nije prisutna. Kada ne postoji mogućnost da joj se samo priđe i „pripuni“.

Drugim rečima – prema analogiji sa mlekom – ne treba da brinemo o tome kako ćemo detetu dati mleko, nego o tome da mleka bude. Da u nama obezbedimo ljubav koju želimo da pružimo. Da bi naši kapaciteti bili puni ljubavi, kao grudi pune mleka.

A kada tu ljubav imamo, važno je da je dete može uzimati kad god je to njemu potrebno. To jest, treba da mu damo ovlašćenje bez limita na naš „mlečni“ račun. Da bi non-stop, u po dana u po noći, moglo da priđe i uzme šta mu treba. Onako kako njemu treba. Nekad će jednostavno da nam posedi u krilu, nekad će porazgovarati, nekad će najednom ogladneti pa ga treba nahraniti. Ljubav se javlja u raznim formama. Najvažnije je da je imamo i da imamo kome da je damo.

Majčino mleko je istovremeno univerzalno i jedinstveno. Kao i majčinska ljubav. Dojenčad se ne prejedaju. Ona jedu tačno onoliko koliko im je potrebno. Onda kad im je potrebno. Majčino mleko se brzo vari i odlično prima. Uvek je odgovarajuće temperature i konzistencije. Uvek odgovara baš tom detetu. Njegov sastav se čak usklađuje prema potrebama deteta u datom momentu. Pri tome, majka ne upravlja promenama sastava mleka, to biva na neki drugi način. Kao i materinska ljubav koja je u suštini božanska i prožima našu dušu.

Ako li, pak, dete prebacimo na veštačko mleko, počinju da važe druga pravila. Onda je moguće prejedanje, obavezan je režim hranjenja, kontrola temperature i kvaliteta mleka, karakteristika (alergeni, laktoza), moguće je povraćanje. Mora se povesti računa o mnogim faktorima. Napetost je prisutna. A u svakom slučaju efekat na dete će biti manje dobar. Zato što veštačka mešavina nikada ne može u punoj meri zadovoljiti potrebe organizma koji raste niti se može tako lepo prilagođavati zahtevima organizma niti može lečiti sve bolesti. Iako se naizgled čini da je zgodnije.

Isto važi i za ljubav. Majčinske ljubavi nikada nema previše ako ta ljubav dolazi iz srca. Ona je uvek baš onakva kakva je našem detetu potrebna. Ona je kadra da poprima svaku formu, da se prilagodi svakoj detetovoj potrebi. Da hrani i umiruje (videli ste kako majčino mleko deluje na dojenče?), da štiti.

I zato mi mame ne treba da se usredsređujemo na to jesmo li dovoljno pružile ili nismo. Treba da vodimo računa o tome da u nama bude uvek mnogo ljubavi. U bilo koje doba dana i noći. I da dete ima pristup tom našem skladištu ljubavi. I ništa više.
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov

Iz knjige: Prednaznačenie bыtь mamoй

Izvor: Valyaeva.ru

Od iste autorke: Nemojte živeti za decu!

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Da se naše trudnice i porodilje tretiraju kao u Britaniji – većina ne bi bila zadovoljna

Hrvatski profesor Žarko Alfirević već 25 godina radi u Velikoj Britaniji kao ginekolog, i tvrdi da je otkrio najveću razliku u zdravstvenim sistemima dve zemlje. "Onako kako se žene porađaju ovde, Balkankama se ne bi svidelo" - zaključuje profesor Alfirević.

Određen pritvor majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

Oglasilo se tužilaštvo o majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

NIKADA roditelj ne može da nagovori čoveka sigurnog u ispravnost svojih stavova ni da da peticu, ni da da jedinicu

Kao neko ko je bio deo prosvetnog sistema, sada i jesam i nisam, a možda ću nekada ponovo biti, želim javno da se ogradim od trenutne slike koju prosveta šalje u etar.

Pomera se MALA MATURA 2024 zbog verskih praznika

Zbog verskih praznika zakazani testovi u okviru male mature biće pomereni

Đaci iz Srbije lošiji od vršnjaka iz Hrvatske i Slovenije: Naši učenici kaskaju godinu i po dana i gube trku sa ostalima

Prema nizu međunarodnih testiranja, među kojima su najviše pažnje privukli rezultati PISA testova đaci u Srbiji lošiji su u proseku od svojih vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci.

Pratite nas

KOMENTARI

1 COMMENT

  1. Doista izvrstan clanak. Nesto sto je tesko recima opisati ovde je tako slikovito docarano. Na primeru moje jednogodisnje devojcice to itekako vidom, dodje za mnom posedne me i ugnezdi mi se u krilo poput pticice, naslonivsi glavicu na moje rame. Uzivamo tako, ponekad i podoji malo mleka, pa nastavi mirno dalje svoje istrazinje kroz igru. Uvek dodje da potrazi svoju mamu, i njeno krilo. Nikad mi ne dodje prazna, uvek mi na poklon donese neku svoju igracku i stavi mami u ruku:)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img