Majčinstvo u 20/30/40-im: Ana Jovanović

Ana Jovanović je veoma uspešna preduzetnica, dobitnica priznanja Cvet uspeha za ženu zmaja i nagrade Biznis dama Srbije. Za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

O meni

Poslovno, suosnivač sam i direktor Krojačeve škole veb dizajna i programiranja, osnivač projekta Suveniri Srbije, polje ekspertize je marketing i promocija i odžala sam više stotina treninga, radionica, konferencija iz te oblasti. Svrstana sam u 10 najuspešnijih mladih preduzetnika grada Beograda, dobitnica sam priznanja Cvet uspeha za ženu zmaja i dodeljena mi je nagrada Biznis dama Srbije.

Preduzetništvo je moj izbor i moja velika strast.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Mama sam postala u 39. godini, a drugu ćerku smo dobili u mojoj 42. godini. Tako se desilo, nije da smo baš tako planirali. Okruženi smo prijateljima i rodbinom koji su postali roditelji u sličnim godinama i u slično vreme i imala sam sa kim da delim iskustva.

Ipak, kao novopečenoj mami, glava mi je bila pretrpana savetima. Savetima o svemu. Kako hraniti, oblačiti, povijati, lečiti, češljati, prohodavati, nositi, uspavljivati, učiti… Inače, završila sam srednju Pedagošku gimnaziju, Pedagošku akademiju i Učiteljski fakultet. Bila sam odličan student, ali danas slobodno mogu da kažem da sam najvažnije stvari naučila od naše dece.

Da se vratim na savete. Zbunili su me. I onda sam donela odluku da savetovanje filtriram i prihvatam samo one koje mi daje osoba u koju imam poverenje. U prvoj godini roditeljstva, velika pomoć mi je bila Ivana, drugarica koju sam u pola noći mogla da pozovem i dobijem najbolji savet u vezi nege deteta. Beskrajno sam joj zahvalna na tome.

Kako sam se snašla u ulozi mame? Snalazim se još uvek i mislim da je to trajan proces. Često izazovan, ali prelep.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?

Ja znam samo kako je postati mama u 40im. Lepo je. Mislim da sve ima neke svoje mane i prednosti, ali i da nije na nama da sad sve to previše analiziramo i razmišljamo “šta bi bilo kad bi bilo”. Bilo mi je zabavno na jednoj proslavi nedavno (nije bilo dece), otprilike smo svi bili istih godina i divno je bilo videti roditelje male dece kako kunjaju sa podočnjacima do poda, duša im spava, a u isto vreme na podijumu divlje đuskaju roditelji punoletnika. A kako smo staro društvo, setila sam se iste scene od pre 20ak godina, samo su uloge bile obrnute.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Ovo bih, ipak, povezala sa prethodnim pitanjem o manama. Setila sam se jedne: pamćene mi je postalo kao zlatnoj ribici. Pa se tako trenutno ne mogu setiti ni jedne slične situacije. Ali zato dečije izjave uredno zapisujem i čuvam.

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Uvek je pravo vreme za decu. Pravo vreme je baš tada kada se desi. Ne mislim da sam neko ko treba drugima da daje savete u vezi roditeljstva. Mislim da svako dete nađe svoju mamu i svog tatu onda kada oni mogu najviše ljubavi da im daju. Samo opušteno.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Sve je drugačije, a opet – sve je ostalo isto. Više se smejemo, glasniji smo, više se igramo i više pričamo. A šta je najvažnije u odnosu roditelja i deteta? Ljubav, pa sve ostalo.

Ovo me niste pitali

Ipak jesmo nešto planirali. Razmišljali smo o okruženju u kojem naša deca treba da rastu i neposredno pre nego što smo dobili prvu ćerku, preselili smo se nedaleko od Avale. Sada živimo okruženi šumom, imamo brojne kućne ljubimce, deca veći deo dana provode na otvorenom, u igri. Ali, to je neka druga priča 🙂

Izvor: Detinjarije.com