Jasmina Stojanović je glavna i odgovorna urednica magazina Sensa. Kao mama jedne devojčice, Jasmina za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.
O meni
Sanjar, idealista, optimista i “hvatač srca”, Jasmina Stojanović, na poziciji glavne i odgovorne urednice magazina Sensa. U poslednje vreme ne pravim planove, ali ostvarujem želje koje sam davno poželela. Puštam mašti da me nosi, srcu da me vodi i osećaju iz stomaka da je ono što radim najbolje, iako je protivno možda uobičajenom tokovima. Realnost je ionako precenjena, svima treba magičnosti. Verovatno zato me svuda pronalaze srca, od hrane, oblika, u prirodi – koja mi potvrđuju da ono nabolje zna naš put. Čitam, sanjam, volim, ljutim se ali želim da zaboravim što pre, tužna sam ali tražim način da tugu preoblikujem u motivaciju, menjam se i cvetam kroz ono što me menja.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Ja sam postala mama u 30-im, i to je bila moja najveća želja i sada je moja najveća radost. Nije bilo lako – imala sam dva gubitka bebe pre Dunje, i pre više od godinu dana sam imala i treći put situaciju da je beba izgubila srčanu radnju. Budisti kažu da srce treba da se slomi da bi svetlost ušla u njega. Moje srce se lomilo i primilo mnogo svetlosti. Ta iskustva su me menjala i pomerala iz mesta, ali sam zahvaljujući njima otišla daleko, toliko da ni sama ne mogu da poverujem koliko toga sam naučila, saznala, uradila. Nadam se da ću biti super mama i u 40-im, da ću biti „najbolja mama na svetu, sa najlepšim glasom i mirisom kože“ kako kaže moja ćerka Dunja. I nadam se da će me priroda podržati da se više bavim decom, na neki način.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?
Žena je uvek majka – i kada rađa i kada ne rađa. Uvek stvara, kreira. Žene su istinski alhemičari koji nevidljivo prevode u vidljivo, iz sveta duše rađaju materiju i telo, od deteta stvaraju čoveka. Mislim da žena treba da postane majka onda kada oseti da je na to spremna. Kad god to bilo. Ili ako ne oseća da ne može, ne želi, da to nije njen poziv – ne treba to da čini. Donošenje drugog bića na ovaj svet je odgovornost koja traži ljubav, posvećenost i pažnju. Ako žena nije sa sobom načisto, ako se nije pronašla, razvila upoznala, ispunila svoje snove, spoznala svoju snagu – neće se dobro osećati u u ulozi majke. A ako oseća da je to nešto najvažnije na svetu za nju – neka se tome prepusti i uživa. Priroda će podržati duše koje žele da se spoje i na ovoj planeti.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Pamtim svaki trenutak, svaki miris, svaku boju. Sada mi je smešno, a tada sam drhtala od straha kada mi je Dunja sa dve nedelje ispala iz nosiljke. Plakala sam bez prestanka a sestrama u Tirsovoj je to bilo sasvim normalno. Njoj, naravno, nije bilo ništa, a ja sam doživela šok. Umirila me sestra koja je rekla da deca do godinu dana stalno ispadaju roditeljima – iz nosiljki, sa povijalice, sa kreveta, i da su njihova tela tako mekana da mogu da izdrže padove. Pamtim i kada je Dunja otpuzala na sprat, sa 11 meseci, sasvim sama. To je isto bio trenutak kada vidimo koliko su bebe spremna, čarobna i sposobna bića.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Pravo vreme za dete je kada osetite da je pravo vreme za dete. I kada ste sa sobom toliko jasni da nema nikakve dileme. Kada ste se ostvarili i kada ste spremni da se posvetite tom malenom biću, bez rezreve.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Najvažnije u odnosu između roditelja i deteta je imati na umu da je sve što od nas njima treba – ljubav. U svakom trenutku, pri svakoj suzi, svakom nestašluku, svakom buntu – jedino što im stvarno treba jeste ljubav. Pogled, dodir, zagrljaj. Da li biste svom detetu, kada bi došlo sa polomljenom nogom rekli da ode u sobu i iskulira, pa kad se smiri da dođe da vam kaže šta mu je? Emocionalni lomovi su isti kao i fizički. Ostavljaju rane, ožiljke i dugo bole. Kao što biste u slučaju polomljene noge pritrčali, pomogli svom detetu, zavili nogu, ljubili ga i govorili da je sve u redu – tako to učinite kada vaše dete ima „emocionalni lom“. Roditelj je detetu najvažnije biće. Sigurno ne želite da šaljete poruku da ste tu za svoje dete kada je ono fino, slatko i dobro, a da je prepušteno samo sebi i napušteno kada nešto nije u redu. To su lekcije za ceo život. Autoritet je precenjena i pogrešno protumačena stvar. Budite svom detetu lider, uzor i primer. I sve će biti u redu.
Ovo me niste pitali
Želim da svako pročita i iznova i iznova čita pesmu Halila Džubrana „Vaša deca“. To je pripručnik za roditeljstvo i odnosu ispunjen ljubavlju i harmonijom.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMA
“U životu najviše žalim što nisam rodila treće dete”
Moj muž i ja smo uvek pričali da ćemo imati decu tek nakon nekoliko godina u braku, kako bismo zaista mogli da uživamo jedno u drugom, da putujemo, budemo pravi...
I dalje si dobra mama: Ilustracije koje pozivaju da prestanemo da sudimo sebi i drugim mamama
Jamina Bone je ilustratorka koja je nakon drugog porođaja počela da pati od depresije. Kao specijalni pedagog osećala se posebno pogođenom situacijom u kojoj nije bila, po svom mišljenju, na...
Ja sam majka sinova. Bez ćerki.
Ja sam majka tri dečaka. Bez ćerki. Samo tri divna sina. Dakle, čula sam milion komentara tipa: Da li ćete probati da dobijete devojčicu? Tri dečaka… uh… mora da ste...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Mirjana Ćuk
O meni Ja sam Mirjana Ćuk, Ivanova supruga i mama dva divna dečaka - Nemanje i Uroša. Takođe, ja sam docent na Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta u...
Nema komentara.