Jelena Đelić je novinarka a od prošle godine i mama jedne devojčice. Za čitaoce Detinjarije opisala je svoje iskustvo u novoj životnoj ulozi.
O meni
Donedavno bih za sebe rekla da sam novinarka ili urednica poslovnog portala u Beogradu. A onda se scenario moje životne priče promenio. Srce me je 2016.odvelo u Ameriku, u Boston, gde i sada živim sa suprugom. Sada sam mama sa punim radnim vremenom bebe Sofije, a svoje poslovne aktivnosti, stavila sam “na čekanje”, bar još koji mesec.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Sofia je u naš život ušetala kratko nakon mog 33. rođendana. Iako će ona uskoro napuniti tek 6 meseci, mogu reći da sam se veoma dobro snašla. Moj brat ima dvoje dece, i verovatno je ta činjenica uticala da su mi mnoge stvari bile bliske. Međutim, smatram da se za roditeljstvo nikada ne može biti u potpunosti spreman. I žao mi je uvek onih kojih čekaju. Šta god to bilo. Stalni posao, da kupe stan, da dobiju povišicu, da prođe ovo, da prođe ono. Kada na svet donesete novi život, kada prigrlite onako malu, mekanu, i u mom slučaju čupavu, bebicu, sve drugo postaje manje važno. Naučite u hodu mnogo štošta. Pre svega da budete strpljivi. Sofia je jedna napredna i srećna beba, koja gotovo da nkada ne plače i to smatram našim blagoslovom.
Važno je da prihvatite svu pomoć od porodice i prijatelja u prvim danima nakon porođaja, a dokazivanje „mogu ja to sve sama“ ostavite za kasnije.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?
Teoretski idealno bi bilo da se žena ostvari na polju karijere i da, prosto rečeno, i „doživi i proživi“ nešto pre nego postane mama. Pa sad, da li će to neko ostavriti sa 25, 30 ili 40, sve je individualno. Ima mladih devojaka koje svoju sreću vide u porodici i toj deci, i zaista su srećne iako su se mlade udale i postale majke, recimo na pragu 20-ih.. Sa druge strane, nisam pobornik kasnog rađanja, u 40-im, osim ako ono nije prouzrokovano objektivnim zdravstvenim razlozima. Iako naravno poštujem svačiju odluku i pravo na sopstveni osećaj da je to pravo vreme, ipak mame u kasnim 20-im i početkom 30-ih imaju mnogo više energije za sve što majčinstvo donosi. Na neretku konstataciju da ima onih koji sa 45 imaju više energije nego da neki sa 25, kažem da se slažem, ali i da bi trebalo misliti na decu i u kasnijem periodu. Recimo, ukoliko rodite sa 40-45, dok je vaše dete u srednjoj školi vi ćete biti na pragu sedme decenije.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Toga će, verujem, tek biti. Šve to Sofi novo nauči i uradi, mi u kući doživljavamo kao veliki čin. Verujem da je tako kod svih kada dobiju prvo dete. Ovih dana nas sve nasmeje njena opsednutost etiketama, onim prišivenim. Ukoliko slučajno na igračkama, ćebencetu ili nečem trećem ostane etiketa, Sofia će je pronaći brzinom munje i strpati u usta. Naš mali detektor za etikete. U šali kažemo da odmah može da se zaposli u butiku, njihovi radnici ionako često imaju problem da ih nađu i skeniraju.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Kada pored sebe imaju partnera u svakom smislu te reči i kada one to žele. Za mene je i dalje rođenje deteta čudo prirode, najuzvišeniji čin u životu i blagoslov za svaku ženu. Međutim, ništa u životu ne bi trebalo raditi na silu i samo zato što „to tako treba“. Imati pored sebe nekoga ko je i snaga i oslonac, ko će podeliti sve i ravnopravno učestvovati u odgajanju deteta je nešto što nema alternativu. Neponovljiv je i osećaj kada vam vaš suprug (ili partner) drži ruku na porođaju, kada vas bodri i kada na kraju preseče pupčanu vrpcu vašoj zajedničkoj pufnici. A to je samo početak onoga što vas tek čeka… Zato, iako možda ne želite decu u ovom trenutku, ipak se zapitajte da li osobu pored vas vidite sutra kao oca vaše dece?
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Nedugo nakon rođenja ćerke, ja sam nažalost preživela i gubitak majke, svog najvećeg oslonca u životu. I onda shvatite da ništa drugo nije važno sem porodice i zdravlja. Iako je još uvek rano da govorim o svom roditeljskom iskustvu, jer je taj moj staž kratak, cenim da će mi i dalje biti najvažnije da je dete zdravo, razumno i, kada za to dođe vreme, samostalno. Do toga se, verujem, dolazi uz puno ljubavi, razgovora i igre sa decom.
Ovo me niste pitali
Htela bih da ohrabrim mlade devojke da ni same nisu svesne svoje snage i moći koje dobiju onoga trenutka kada postanu mame. Tačno je da ćete hodati kao zombi, neretko o sebi, ukoliko dojite, misliti kao o pokretnoj mlekari, ali ćete ujedno imati snage za mnogo toga. I možda je kliše, ali bebin osmeh dok vas još onako usnula pogleda iz kreveca, i pogled zahvalnih okica koje ste nahranile – nemaju cenu.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMA
Majčinstvo u 20/30/40-im: Marija Miketić
O MENI Deca i knjige su oduvek moje osnovno obeležje. Majka sam četvoro dece i književnica sa do sada objavljene četiri knjige: Svedoci istinitog boga, Evgenija Hajden, Krv u ledu...
Dosadno mi je s mojim detetom. Da li sam ja loša majka???
Piše: Žana Jermašova Niko ne voli da mu je dosadno. Ljudi ne vole dosadu, mame, tate i bake ne vole da im se deca dosađuju. Vaspitači se takođe trude da...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Bojana Jovanović
O meni Zovem se Bojana Jovanović, mama sam 2 dečaka i urednik u Izdavačkoj kući Pčelica. Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi? Majka sam...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Sanja Tatomir
O meni Zovem se Mama. Živim svoj san - život jednoličan, nemiran, sjajan. Godine svog detinjstva, devojaštva i mladosti sada doživljavam kao dogodovštine kakvog književnog lika, kao neki drugi, tuđi...
Mislim da manje u 40im imaju realniju sliku I predstavu Sta dve ceka dete. Upucene smo vise u ekonomsku, politicku I drustvenu situaciju I zrelije gledamo na zivot. Sa drugs strand smo Jos I imale karijeru I ostvarile se, nagomilale diplome. .proputovale… I NE zalimo za bili cim. Vidim ove mladje samo kukaju I sve I’m Je tesko…uzas..kao babe neke Su!! Tako da smo mi poscecene I posto nismo rasle uz Mobilne telefone Ni ne gledamo svaki sekund u njih….pa je dete srecnije.