O meni
Ja sam Nataša, mama dva dečaka i jedne devojčice, žena ekologa u duši. Po zanimanju sam nesuđeni pejzažni arhitekta i master analitičar zaštite životne sredine. Autorka porodičnog-eko bloga http://miniekozona.com/ . Moja mala misija je da motivišem i inspirišem druge roditelje da šetaju, planinare, istražuju i uče sa svojom decom. Sa mnogo entuzijazma radim na ekološkom osvešćivanju predškolaca i osnovaca, kroz interaktivne radionice.
Od nedavno sam i deo jata Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije gde sa sjajnom ekipom pokušavam da ljudima približim čudesan svet ornitologije.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Prvu bebu sam rodila sa 27 godina, a u naredne četiri godine i druge dve, tako da sam veoma brzo savladala novu ulogu. Osećala sam se spremno i sve je išlo prirodno i lako. Savete o ishrani i negi bebe dobijala sam od pedijatra, patronažne sestre i malobrojne literature, a sve vreme sam pratila i svoju intuiciju. Verovatno bih danas bila mnogo zbunjenija i uplašenija nova mama, zbog velikog broja različitih informacija koje svakodnevno dobijamo preko interneta.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?
Oko tridesete godine žena je još uvek mlada i puna energije, a fizički i psihički zrela da se nosi sa novim izazovima. Sa druge strane, te godine se poklapaju i sa periodom kada se najviše profesionalno usavršavamo, pa majčinstvo često dovodi do stagniranja u krarijeri.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Ako pitate mog supruga, najkomičniji su bili momenti kada sam pokušavala da razgovaram sa bebom i smislim uspavanku. Moje kantautorsko delo glasilo je: „Ja sam mali cvrčak, ime mi je cvrčak“.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Pravo vreme za decu je svako vreme! Ako ima ljubavi, želje i volje, ne čekajte da se stvore idealni uslovi, jer će uvek nešto faliti, a beba vam samo može biti dodatni motiv da završite sve nedovršene poslove.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Dosadašnje iskustvo me je naučilo da je svako dete priča za sebe, a ono što važi uvek i za sve je, da u odnosu sa njima moramo biti pravedni, pošteni, iskreni i principijelni. Životne veštine, vrline i mane oni stiču gledajući i slušajući nas. Deca brzo rastu i zajednički trenuci su neprocenjivi i nenadoknadivi. Najlakši i najlepši način da provedete vreme sa svojom decom, je negde u prirodi. Bliži nam se pubertet tako da mi se čini da me čeka još mnogo izazova i učenja.
Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?
Moram priznati da je za razvoj kulinarskih veština moje dece zaslužna baka. Sa bakom se prave kiflice, čupa luk i trebi grašak, beru maline za sok. Trudimo se da ne kupujemo industrijske proizvode, da deca svakog dana pojedu kuvanu hranu, a umesto kupovnih slatkiša domaće kolače. Na taj način smanjujemo količinu otpada koju proizvodimo u domaćinstvu, znamo šta jedemo, a deca stiču zdrave navike u ishrani. Pravilo je da niko ne izlazi iz kuće bez doručka. Mislim da je važno da porodica ima zajednički obrok, kad god je moguće.
Ovo me niste pitali
Koji je najteži deo roditeljstva?
Najteže je pustiti decu da rašire krila i polete, da sami donose odluke, da padaju, pokušavaju, misle svojom glavom, ne podležu pritiscima i osamostaljuju se. Za to je potrebna naša podrška i poverenje. Ipak, čini mi se da nikada nije bilo teže izboriti se sa roditeljskim strahovima, koji su nam nametnuti od strane medija i njihovih senzacionalističkih, loših vesti. Kako se borim? Teško. Kada stvari krenu da izmiču kontroli kažem sebi: „sve je to deo zabave“. A kada muž oseti da moja briga izmiče kontroli kaže mi: „sve će to jednom biti juče“.
Izvor: Detinjarije.com