Mami iz parkića koja viče na svoje dete

Slušaj, mama! Da, ti mama! Ti što si se usudila da u javnosti podvikneš na svoje dete! Imam nešto da te pitam: Kako te nije sramota?

Kako te nije sramota što nisi savršena majka? Pa, ti bi, od svih ljudi, trebalo da imaš sve kockice sklopljene, uvek, do perfekcije! Svaka majka mora težiti savršenstvu! Mi, majke, moramo biti perfektno racionalno-funkcionalni roboti!

I otkud ja znam kakve probleme ti u svom životu imaš, koliko sinoć jesi ili nisi spavala, da li si ovaj mesec uspela da platiš sve račune, imaš li porodičnih problema, da li jesi ili nisi bolesna, pa ti se jednostavno sve nakupilo do te granice da si morala malo da pukneš… Verujem da ni ti nisi srećna što si to uradila, ali, svejedno, sebi apsolutno mogu da dam za pravo da zacokćem kada vidim da neko kudi svoje dete, jer ja nikad ne bih tako!

I otkud ja znam da li je tvoje dete zaslužilo tvoj oštri ton?! Pa, naravno da ne znam, ali hej, tu sam da mašem glavom levo, desno, levo, desno.. jer ja tako nikad ne bih. Ni moje dete se nikad neće tako ponašati.

Ja sam uvek savršeno smirena. Da, ok, život mi je kul, što bih se nervirala?! Ali, nema veze, ja ću ipak tebe oštro da osudim jer mi se može. Može mi se da pomislim kako nemaš prava da budeš nervozna, bez obzira što ne znam ništa o tebi, ni o situaciji u kojoj se nalaziš. Može mi se, jer eto, ja za sebe mislim da sam najdivnija majka. Bolja sam čak i od Kejt Midlton, koja kroz zube preti svom sada već ozloglašeno nemirnom detetu (fotka ispod).

Nema veze što možda gajim razmaženog narcisoida (ili više njih), bitno je da sam ja bolji roditelj od tebe, jer ja nikad ne vičem. Pogotovo ne u javnosti. Pa, šta će narod reći?!

Izvor: Nemajka

Podeli tekst: