Milica Novković: Dete ne sluša roditelja, zašto bi slušalo nastavnika?

Danas se svi bave posledicama i popravljanjem vrtića, škole, roditelja i deteta. Zašto se sve to dogodilo, kako da se stvari promene i šta da radi roditelj koji oseća kako mu svaki autoritet nad detetom polako klizi iz ruku, za Zelenu učionicu govori Milica Novković, profesor u penziji i autor knjiga „Porodični bukvar” i „Bitka ljubavi”.

Po Vašem mišljenju, koji su najveći problemi danas, kada je u pitanju odnos roditelj – dete?

Ako pažljivo analiziramo probleme u odnosima između dece i roditelja danas, videćemo da su, na svakom uzrastu deteta, problemi formalno različiti ali predvidivi, jer su posledica „plišanog” vaspitanja. Ako osmotrite decu vrtićkog uzrasta, uočljivi su sledeći problemi: dete neće da jede, da spava na vreme, da spava u svom krevetu, da posluša, da pokupi igračke, da se samo obuče, da s radošću ide u vrtić, teško ga je odvojiti od crtaća i igrica, ne ume samo da se zaigra.

Roditelji su postali „loše sluge” a deca „loši gospodari”. Polako se topi prirodni autoritet roditelja. Svađe među supružnicima polako uzrastaju, optuživanja su neminovnost jer niko ne prepoznaje otkud toliko problema u vaspitanju dece koje je do skoro bilo lako i nekako spontano.

Kada dete krene u školu odnosi se pogoršavaju jer dete neće da uči, ne voli školu, lenjo je i u kući i u školi, a ekran i telefon su mu vaspitač jači od roditelja. Roditelji su umorni od pokušavanja da vaspitaju decu da budu vredna, poslušna, da poštuju odrasle, da vole vrtić, školu, da su miroljubiva… Naprotiv, rezultati su potpuno suprotni idealima koje je svaki roditelj postavio kao cilj kada je na dar dobio dete. Savremeno dete je pohlepno, agresivno ili autoagresivno, lenjo fizički i duhovno, preterano nemirno, tvrdoglavo ili bezvoljno. Savršen je imitator svega čemu ga uče negativni sadržaji elektronskih medija, a koji su u potpunoj suprotnosti sa početnim idealima roditelja. Roditelji ulaze ili u osećanje krivice i nemoći ili jednostavno dižu ruke i puštaju da život sve uredi. Kada je plišano vaspitanje smenilo tradicionalno, kada je nagrađivanje i oduzimanje nagrade proglašeno ljubavlju, kada je ljubav postalo ne postavljati deci granice i pravila, odnosi u porodici su narušeni a problem se umnožavaju…

Šta je uticalo na to što su roditelji danas mnogo popustljiviji nego što je to bio slučaj sa starijim generacijama?

Nisu roditelji popustljivi zato što žele da im deca budu nevaspitana i neposlušna. Svaki roditelj želi da od deteta napravi dobrog čoveka, prepunog ljubavi prema radu, drugim ljudima, prema školi. Da, to žele svi, ali na kraju gotovo svi postaju popustljivi, čak i oni koji su bili zagovornici pruta i pokušali da decu silom nateraju na poslušnost. Pa zašto su popustljivi i da li je to popustljivost ili nemoć?

Ako mladi roditelj prihvati vaspitanje uz pomoć nagrada i kazni, misleći da je to jedina opcija, dobiće pohlepno dete. Pohlepno dete vrlo brzo shvati princip ucene i samo okrene ploču: „Ako ti misliš da ti ja… onda mi kupi, uradi, dozvoli…”, reći će dete roditelju… Tog trenutka oni postaju vaspitači, a roditelji vaspitanici. Dete je sebi odredilo vrh porodične piramide sa kojeg traži, milom ili silom, ispunjavanje svega čemu ga uče ekran ili vršnjaci.

Moderni roditelji znaju da to nije dobro i posegnuli bi i posežu za štapom, uprkos svim zabranama, ali strah od kazne, od mogućeg oduzimanja dece, kojom preti društvo, blokira ih i popuštaju dečjim hirovima. Mnogi odustaju od želje za bilo kakvim vaspitanjem jer sve češće ni nagrađivanje više ne pokreće decu na rad i poslušnost. Takvo pohlepno i agresivno dete, društveno podržano (zna da može da prijavi svog roditelja ako se dečja prava ne poštuju na zakonom propisan način), postaje nasilno, lenjo i tvrdoglavo, istrajava u tome da ostane u ulozi gospodara. Dakle, ne radi se o popustljivosti zbog nezainteresovanosti za svoje dete. Popustljivost je odraz nemoći roditelja da prepozna prave uzročnike problema, otkloni ih i sebe i dete izvede na put ljubavi. Kada se umore od ispravljanja posledica, postaju popustljivi, mada negde duboko u sebi znaju da će to doneti nove, snažnije probleme.

Tri zlatna pravila za vaspitavanje dece

Decu dovodim na posao a i vama to preporučujem

Zoran Milivojević: Krivica roditelja

Daj nam bože srpski standard i švajcarsko blato

Razmislite pre nego što izgovorite rečenicu „Ajde, šta plačeš, pa ti si dečak.“

U Srbiji veliki broj mladih ne zna kako da prevaziđe stresnu situaciju, a emotivni život im je prilično prazan. Posledica toga je sve više odraslih koji su nezadovoljni i nesrećni,...

Ne mogu da se izborim sa uvredom

Aleksandar Tkačenko je ruski psiholog i pisac, čiji je tekst „Ne mogu da se izborim sa uvredom“ preuzet iz njegove knjige „Snežna osećanja“, koju je objavila moskovska izdavačka kuća „Nikeja“...

Psiholog tvrdi: Roditelji su mnogo veći paničari od dece

Slovenački klinički psiholog Aleksander Zadel ističe dva ekstrema u roditeljstvu: roditelje sa očekivanjima koji su veoma zahtevni i preterano zaštitnički nastrojene roditelje koji dugoročno predstavljaju najveću opasnost po decu, jer...

Danas su mladima idoli jutjuberi i blogeri: Zašto je došlo do krize autoriteta

Ništa ne jača autoritet poput ćutanja, reči su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija, dok je za velikog naučnika Alberta Ajnštajna “nepromišljeno slušanje autoriteta najveći neprijatelj istine.” Da li je...