Piše: Heder Nil
Moj sin je preterano vezan za mene. Mada ipak mislim da bi naziv mamin sin bio malo previše potcenjivački. Jer kada je to njemu potrebno, i kada mu ja nisam potrebna – on se odvaja lako, a inače za većinu stvari on želi da mu ja budem u blizini. Recimo – radije će sedeti kod mene u krilu nego u svojoj stolici, radije će se igrati sa mnom nego sam i naravno između bilo čijeg društva i mene, uvek će izabrati mene.
Svesna sam da mu moje prisustvo pruža toplinu i sigurnost ali i da će vremenom zaboraviti koliko sam mu bila potrebna, i da će me čak moliti da ga ostavim na miru, da će me izbegavati. Da budem iskrena , naša povezanost, zagrljaji i maženja mi ne smetaju, čak ni kada dolaze u pogrešnim trenucima ili u vidu skoka na mene, čak naprotiv. Ali uprkos svemu tome poražavajuće mi je kada vidim da ne zna ili da jednostavno ne ume da obavi neke proste stvari oko sebe ili za sebe. Koliko god da volim našu povezanost i uživam u njoj, svesna sam da je moj posao kao roditelja da od njega napravim sposobno, samostalno i odgovorna dete.
Priznajem da kaskam za većinom roditelja kada je u pitanju uključivanja dece u neke obaveze i zaduženja. Potrebne su mi nedelje da shvatim da sada zaista može da nakon ulaska u kuću okači svoju jaknu i spakuje svoje cipele.
Trenutno smo u fazi gde on ima spiskić zaduženja, to je skup odgovornosti i poslova koje može sam da obavlja. Najvećim delom, on je kao i sva deca pomagač, mali od palube – i to mu se dopada. Drage volje mi pomaže u kućnim poslovima kada sređujem, brišem prašinu, usisavam. Uopšte mu ne smeta da bude moj asistent za veš ili punjač sudomašine.
Jedna od vaspitačica u predškolskom mog sina naučila nas je nekim mudrim stvarima. Rekla je da ako nam je važno, jedini pravi trenutak za učenje poslova po kući i sticanje radnih navika – je upravo sada. Posebno kada su u pitanju jednostavne stvari poput nameštanja svog kreveta ili postavljanja stola. Isto tako, napomenula je, veoma je važno ne samo da nauče kako se neki poslovi obavljaju već i da shvate da su oni deo njihovog porodičnog života. Odlična poenta, složićete se.
Njen najmudriji savet od svih je svakako sledeći: Ne idite za njima da popravljate stvari koje su uradili. Jer će tako verovati da ćete to uvek raditi, i neće se truditi i usavršavati svoje umeće. Dopala mi se izuzetno ideja o obavljanju kućnih poslova jer tako treba i jer je dete deo porodice i te kuće, a ne samo radi zarađivanja džeparca.
Svaki dan učimo nove poslove i usavršavamo načine kako da se dobro i lako urade. Nema nikakvih ucena ili nagrada. Umesto toga, kada savlada neku radnju puštamo ga da je u buduće sam radi.
