Dajem mu podršku da ne odustane ako pogreši ili ako mu nije lako. Dajemo mu i priliku da žestoko zabrlja, jer se i tako uči. A dozvoljavamo mu i da proba da neki zadatak uradi na svoj način, ne onako kako smo mu pokazali, jer je ii sama ta činjenica da ima sopstvenu zamisao kako bi nešto moglo da se obavi – dragoceno iskustvo.
Podrška nikad ne izostaje: na primer, kada god smo u prilici koristimo plastično posuđe i čaše, jer on kada rasklanja sto, ubacuje sudove u sudoperu. Tako ne brinem da će išta od posuđa polomiti, a on i dalje radi svoj posao.
Učimo ga da nas ne doziva ako nešto ne može da dohvati sam, već da slobodno uzme stolicu i popne se na nju.
Umesto da mu dam metlu, da bi se eto reklo da je čistio – pokazala sam mu kako da zaista skupi mrvice i nečistoću na lopaticu i istrese ih u kantu za smeće.
Namestili smo čiviluke tako da on može sam bez pomoći da okači svoju odeću. Naučen je da za sobom pakuje obuću na mesto, umesto da je nasumice rasipa po hodnicima. Ali i stavljanje svog mokrog veša u sušilicu je samo njegov posao.
Puštam ga da vidi kako radim poslove, i sve vreme govorim šta radim i kako radim ali i zašto tako radim, da bi znao to da uradi kada bude stasao za tu vrstu posla. Ponekad on preuzme vođstvo, i kaže mi da on želi to da uradi ili barem da pokuša, a drugi put je oprezan ili ne pokazuje interesovanje za tu vrstu posla. Dešava se da napravi više nereda neko što bude koristan, a ima i stvari koje uvek prepušta meni bez trunke interesovanja za taj posao. Ponos na njegovom licu kada nešto uspešno obavi ili kada mu ja zahvalim na pomoći, dokazuje mi da su sav uložen trud, strpljenje ili duplo čišćen nered – bili vredni truda.
Moj cilj je da obratimo pažnju na ono što može da uradi i damo mu prostor za to. Teško mi je ponekad kada se setim da je sve čemu ga učim put ka odrastanju i odvajanju od nas, ali sam ipak svesna da je mnogo važnije napraviti od njega sposobno i odgovorno dete, i ponosna sam na svaki njegov pomak.
Prevela: Jasmina Jovanović
Izvor: Babble
