"Moje dete je posebno" kao roditeljsko opravdanje

Hiper – zahtevni, hiper – pametni, hiper – drugačiji… jednog dana će ipak morati da odu od nas

Foto: Pixabay

Pre nego što svoje dete nazovete hiperaktivnim, hiperosetljivim ili ga na bilo koji način deklarišete kao posebno dobro razmislite najpre da li je to zaista tako, da li je vaše dete toliko posebno i drugačije i šta zapravo činite time što se na taj način prema detetu ophodite.

“Moje hiperosetljivo dete zahteva posebnu pažnju”
“Ne mogu da ga nateram da jede, jednostavno je takav”
“Kad ne dobije ono što želi nastupaju sasvim normalni izlivi besa koje zovemo tantrumi – jer on je potpuno drugačiji i takav je”
“Samo kad ima telefon je miran”
“Ali njega samo igrice zanimaju”

…

Hiper – zahtevni, hiper – pametni, hiper – drugačiji… jednog dana će ipak morati da odu od nas.

Sa sobom će poneti i tu etiketu koju smo im prilepili. Misiće i dalje da su drugačiji, tražiće posebnu pažnju, reagovaće burno na sve što nije po njihovom i šta onda? Da li će i svet biti tako hiper osetljiv za njihove potrebe? Ili je u svetu problem? Taj neosetljiv, grozan, strašan svet u koji šaljemo našu decu je upravo takav ako ga tako predstavimo deci.

Dete o sebi uči kroz naš odnos sa njim

Osim u slučaju kada defektolozi i neurolozi procene da imate hipersenzitivno dete koje zaista reaguje na malo jači zvuk, svetlost i sl, ili hiperaktivno gde ta hiperaktivnost zaista prevazilazi razvojno zdravu pojačanu aktivnost kod dece, nemate razloga da svoje dete tretirate na poseban način.

Svako dete je jedinstveno i svako dete uključujući i dete sa razvojnim smetnjama ima potrebu da se igra, druži, uči, spava, hrani.. ali i da se pripremi za život u stvarnom svetu.

Na osnovu načina na koji se ophodimo prema detetu ono će stvoriti sliku o samom sebi. Ako ga vi doživljavate kao specijalno osetljivo ili drugačije i ono će o sebi formirati upravo takvu sliku. Kako želite da dete sebe vidi kad odraste? Upravo tako ga tretirajte već sada.

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: