Deda Mraz – Najlepši dečiji mit

Decembar je najkraći mesec u godini, uprkos činjenici da ima 31 dan. Prođe, nekako, začas. Prvo nam krenu pripreme za Nikoljdan, našu slavu, a celo vreme smo u iščekivanju novogodišnjih priprema. Kod nas je to stvar tradicije i zidanja temelja srećnog detinjstva.

Želela sam i ja svojoj deci stvoriti divne uspomene, koje će im biti luka preko potrebnog mira i sreće, kada jednom odrastu i uhvate se u koštac sa životom.

Prošle godine sam sa svojom ćerkicom, koja je tada imala 3,5 godine, pravila ukrase za jelku. Jedan dan smo sakupljali šišarke na plaži i farbali ih u boju starog zlata. Drugi dan smo pravile ukrase od gline, koje smo zajednički sekle, pekle i farbale, a onda pravile i lopte od kanapa, koje smo takođe ofarbale u zlatno. Ona je bila sva važna što učestvuje, a ja sam uživala kao malo dete. Okitile smo našu jelku  ručno pravljenim ukrasima i nismo morale više ništa dodavati. Bila je tako posebna! Znale smo da ama baš niko na celom svetu nema takvu jelku. Uživam u kićenju, to mi unosi radost u novogodišnje dane, a sve ima neku posebnu, svečanu notu, pa taj talas lako zahvati dušu i smesti mi osmeh na lice.

Deda  Mraz je neizostavan u ovim danima. Uz njegovu pomoć sam izgradila celi svet mašte i ne znam šta bi bilo da nisam verovala da on postoji sve do nekog od nižih razreda osnovne škole. Da nisam uhvatila dedu i mamu kako nose poklone, ko zna do kad bi to trajalo. Morali smo biti dobri tih dana, jer je Deda Mraz bio najbolje vaspitno sredstvo, kome bi vilenjaci prenosili sve naše nestašluke, što bi bio veliki rizik za nedobijanje dugo očekivanog poklona. Mislim da je zbog njega i mira u kući,  roditeljima Nova godina bila opuštajuća i usrećujuća, kao i nama.

Nikad ga niko nije vidio, morali smo biti na vreme u krevetu, ali se niko od nas nije usudio da opovrgne njegovo postojanje. Deda Mraz ne bi došao ako bi neko od nas bio budan, pa nam nije padalo na pamet da držimo oči otvorene do kasno u noć, čak ni kradom.

Možete li zamisliti kako sam se osećala čudno kada mi je moje četvorogodišnje dete saopštilo tužnu vest da Deda Mraz ne postoji.  ,,Molim?! Kako ne postoji? Ko ti je to rekao? Ma nema tvoja drugarica pojma!”,  borila sam se i rukama i nogama da mojoj curici vratim tlo pod nogama, jer ne želim da odrasta ne vjerujući u Deda Mraza i njegove sposobnosti. Da nas je neko vidio tada, četvorogodišnju ćerku  koja majku od 34 godine ubeđuje da Deda Mraz ne postoji, pomislio bi da je promašio svoju planetu i pao na neku drugu.