Pokušala sam da otključam ulazna vrata ključem od kola. Daljinski.
Cuclu varalicu sam pokušala da stavim bebi u uvo.
Tražila sam mobilini dok sam razgovarala. Mobilnim.
Poštaru sam rekla „volim te“ umesto „hvala“.
Čekala sam satima na semaforu ne registrujući da zeleno svetlo dolazi i… prolazi.
Zabrojala sam se kad sam sipala adaptirano mleko u flašicu, morala sam sve da prospem i krenem ispočetka. I onda sam se opet zabrojala…
Čekala sam 15 minuta u redu iza PARKIRANIH kola, misleći da je gužva u saobraćaju.
Pokušala sam da uđem u tuđa kola misleći da su naša.
Digla sam paniku u supermarketu, tvrdiviši da mi je beba nestala, a onda sam se setila da je čuva moja mama i da nije ni bila sa mnom u prodavnici.
Oljuštila sam bananu, bacila voće i uzela zalogaj kore.
Varalicu sam strpala mužu u usta umesto da je dam bebi.
Napravila sam flašicu adaptiranog mleka koristeći šećer umesto mleka u prahu.
Sipala sam benzin na pumpi i odvezla se, zaboravivši da platim.
Zvala sam majstora da popravi veš mašinu misleći da je crkla, a zapravo je nisam ni uključila.
Izvor: Mondo
