Nastavnica: Roditelji ne shvataju da omalovažavanjem nastavnika ubijaju njihovu motivaciju za rad sa decom

Piters je rekla da je strašno pogodilo kada je na forumu zajednice pročitala komentar o tome kako njen okrug ukida online nastavu: “Oh, lepo je što su učitelji odlučili da ponovo rade.” Kao da učitelji nisu radili najviše što su ikada radili, razočarano je istakla.

Pokušaj balansiranja između škole i kovida-19 bilo je neverovatno izazovno za sve, a učitelji su se našli na posebnom udaru, pokušavajući da pronađu ravnotežu između nadležnih, administratora, nastavnika, sindikata, roditelja i šire javnosti. Svako ima različita mišljenja o tome šta bi trebalo, a šta ne bi trebalo da se radi, koja su ponekad u sukobu s onim što se može, a na kraju svima bude dosta svega.

Učitelji na sebe preuzimaju veliki teret

Roditeljske frustracije zbog učenja na daljinu ili kombinovanog modela prebacuju se na učitelje koji se neprestano trude da se prilagode okolnostima koje se stalno menjaju, a osnovni smisao – a to je podučavanje dece – u procesu je neretko kompromitovan, piše Upworthy.

Profesorka jedne srednje škole iz Toleda u Ohaju, Kejti Piters, kaže da učitelji ne traže priznanja. Rade poslove koje vole, iako su trenutno neverovatno teški. Ono što im je potrebno jeste da ljudi shvate kako izgleda dan učitelja i da im pokažu malo razumijevanja.

Petersin TikTok video koji opisuje što je radila jednog dana kao učiteljica uz šest sati predavanja pogledan je više od 2.5 miliona puta.

Uz svojih odrađenih šest sati predavanja, navela je druge stvari koje je tog dana obavila: “Pomogla sam jednom mladiću da pronađe siguran smeštaj. Našla sam zimski kaput za devojku koja ga nije imala. Pronašla sam učenikov ruksak koji nedostaje i dogovorila zamenu za Chromebook za tog učenika. Jednom sam učeniku dala malo novca za frizuru i pobrinula se da drugi učenik ima dovoljno hrane da mu potraje ceo vikend.”

Takođe je tešila učenika koji je imao grčeve, podržala učenika koji je prolazio kroz prvo slomljeno srce, spasila učenički umetnički projekat nekim superlepkom, otpratila učenika do razreda kako se ne bi osećao sam i napisala čestitku za učenika koji se osećao loše i kome je trebala podrška.

To je sve bilo samo tokom školskog dana.

Nakon škole imala je sastanak, održala pripreme za fakultet, a zatim napisala pismo preporuke za fakultet za učenika koji joj je doneo zahtjev dan pre nego što je trebalo. Zatim je provela četiri sata kod kuće planirajući zabavne, privlačne, uzbudljive nastavne planove koji bi se u brzo mogli prebaciti na virtualne bez ikakvog upozorenja.

No Piters je rekla da ne želi nikakvo priznanje. “Nijedan učitelj kojeg poznajem ne želi tapšanje po leđima ili zahvalnost”, rekla je. “Ono što im treba je milost.” Istakla je da su sve te stvari ono što učitelji vole da rade i što ih ispunjava. Ali to je i razlog zašto su umorni. Pandemija je sve otežala.

Pogodili su je stavovi da učitelji ništa ne rade za vreme onlajn nastave

Piters je rekla za Today da se zbog negativnih komentara učitelji osećaju poraženo, što utiče na njihov posao. “Nisam sigurna koliko ljudi shvataju da se njihove reči prenose u našu sposobnost da brinemo o njihovoj deci”, rekla je Piters.

Ljudima su se svideli njeni izveštaji o tome šta učitelji doživljavaju i šta im je trenutno potrebno. Milost. Strpljenje. Razumevanje. Ne grđenje ili krivica. Njena je poruka jednostavna – odajte učiteljima poštovanje koje zaslužuju i milost koja im je tako očajnički potrebna.