S druge strane, Džon M Grohol se ne slaže sa ovim. On tvrdi da su smart telefoni, tableti i kompjuteri za generaciju današnje dece isto što su telefon i televizija bili za prethodnu generaciju, a radio za generaciju pre njih. On kritikuje (s pravom) preterane generalizacije kojima je Dankli sklona da bi dokazala svoje stavove. Najbolji argument autorke je, kako kaže Grohol, deo koji se odnosi na upotrebu elektronike u vreme pred spavanje. Iako su i ove studije korelativne a ne kauzalne, Grohol se slaže da čitanje sa ekrana u krevetu, ili ekrani u spavaćoj sobi, utiču na prekide normalnih i zdravih obrazaca sna. Što se tiče ideje da vreme provedeno na ekranu desenzitizira sistem potkrepljenja, Grohol navodi da ne postoje jednoznačni dokazi za ovu tvrdnju. Poređenje, veli on, snimaka funkcionalne magnetne rezonance mozga jedne i druge grupe jedva da malo odmiče od frenologije. Gotovo sva istraživanja koja Dankli citira su isključivo korelativna, pokazuju vezu između dve varijable, ali ne i kauzalnost. Svaka sugestija promene ponašanja koja se zasniva na ovakvim istraživanjima može dovesti do rezultata koji nisu baš očekivani i željeni. Ovaj autor navodi da bi roditelji trebalo da postave ograničenja koja se tiču upotrebe elektronike, da postave jednostavna i razumna rešenja. Recimo, da deca ne nose svoje smart telefone ili tablete u krevet, da igraju igrice nakon što završe domaći, da roditelji ranije počnu sa ovim ograničenjima, recimo, kada su deca na ranom školskom uzrastu, jer im je tada lakše postaviti granice nego kada su tinejdžeri.
Zašto radnici Gugla šalju svoju decu u škole u kojima nema kompjutera
Logično je pretpostaviti da tinejdžeri razumeju i koriste tehnologiju na različit način od odraslih, u smislu da se osećaju povezanim, recimo, uz pomoć društvenih mreža, čak i kada su odvojeni fizički. Grohol tvrdi da nije dobra ideja ukidati deci i tinejdžerima elektronske medije, jer sama ideja pokazuje fundamentalno nerazumevanje toga kako deca i tinejdžeri koriste društvene medije da se osete povezanim sa vršnjacima i postignu ili poboljšaju svoj status u vršnjačkoj grupi. Naravno da postoje negativni efekti izloženosti ekranima, pa i video igricama, ali postoje negativni efekti svega na svetu, pa čak i lekova, zar ne? S druge strane, čak i igrice kao Grand theft auto (koju ja takođe ne zabranjujem svojoj deci) mogu da imaju pozitivan efekat.
