Ukoliko mislite da decu štitite preuzimajući sve na sebe, znajte da nikoga ne možemo zaštititi – ljude možemo samo OSNAŽITI. I to je to.
„Postoji jedno pravilo kojeg sam pokušavao da se pridržavam dok su mi deca bila mala, a ono glasi: NE ČINI UMESTO DETETA ONO ŠTO MOŽE DA URADI I SAMO.
To pravilo je pravo smaranje inače, jer potrebno nam je 15 sekundi da obučemo dvogodišnjaka, ali ako pustite dvogodišnjaka da se sam obuče… to se protegne na 15 minuta, ili pola sata, jurite ih po kući…haos! Ali ako im dopustite da nauče sami da se obuku, više ne morate da ih oblačite. Oni nauče da to rade sami! Isto radite i sa postavljanjem stola, sa svime što procenite da deca mogu da urade sama.
Kada roditelj razmišlja, „Ja toliko volim svoje dete da mu neću dati da se muči i radiću sve umesto njega“, takav roditelj ne mari za svoje dete. Ne mari uopšte. Bolje je usvojiti stav: „Prestaću da činim za tebe što je više stvari moguće, što je ranije moguće“.
Isti princip važi i u domovima za stare – ne činite ništa umesto starijih što oni sami nisu u stanju da obave, jer im time uskraćujete osećanje nezavisnosti, snage, smisla. Isto je i u svetu biznisa – ukoliko ste dobar menadžer, sebe ćete učiniti suvišnim; daćete drugima autonomiju da rade svoj posao, nećete raditi umesto njih.
Ukoliko mislite da decu štitite preuzimajući sve na sebe, znajte da nikoga ne možemo zaštititi – ljude možemo samo OSNAŽITI. I to je to. Ne možete ih zaštititi, osnažite ih, i onda će se oni sami čuvati. Ali, onda im niste potrebni! Tako je, i to je podsvesni patološki element nekih roditelja. Oni kao da poručuju, „Nikada me ne napuštaj! Ja ću činiti sve umesto tebe, a ti samo nemoj nikada da me napustiš“. Jer dete onda ne nauči o životu ništa – pa ni kako da iz roditeljskog gnezda ode.
O odojčetu se treba stoprocentno brinuti; to majka i radi. Ali deca i odrasli ljudi nisu odojčad; kada ih tako tretirate, vi ih uništavate.“
~ Dr Jordan B Peterson, klinički psiholog, profesor psihologije na Univerzitetu u Torontu
Izvor: Beleške sa psihoterapije
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako pomoći detetu da prihvati gubitak bliske osobe
Da li je neophodno konsultovati stručnjake u slučaju gubitka roditelja tokom detinjstva ili adolescencije, i da li na savetovanje ide odrasla osoba ili dete? Preporučljivo je, ali ne i obavezno....
Samostalno dete – mali trikovi koji će mnogo pomoći
Velika većina roditelja nema samostalnu decu. Retkost je da nam dete bude od starta tako saradljivo i željno nezavisnosti. Zato moramo to da podstičemo na svakom koraku. Sigurno među vama...
Zoran Milivojević: Kada roditelj vređa
Autor: Zoran Milivojević Postoji velika razlika između izrečene uvrede i osećanja uvređenosti. Ljudi, uključujući i decu mogu se uvrediti na bilo šta, svaki put kada zaključe da ih je neko...
Priča jednog psihoterapeuta – kako roditelj želeći dobro naudi sopstvenom detetu
Ljudi su nam dosadni kada ih ne poznajemo stvarno, kada oni ne poznaju sebe… ili kada mi ne poznajemo sebe. Tome me je naučio moj „najdosadniji klijent na svetu“: Ispričaću...
Nema komentara.