Svedoci smo brojnih slučajeva nasilja u porodici. Da li je to čest razlog za razvod u Srbiji?
“Ima i toga. Sto puta sam čula ‘jao, bio je super dok smo se zabavljali, a kada smo počeli da živimo zajedno, onda je on postao agresivan, počeo da me udara…’ Kada jednom udari, mislim da treba tražiti pomoć jer smatram da će se to desiti opet. Ne treba to shvatati olako”.
Kada već dođe do razvoda, partneri se međusobno često optužuju i svaljuju krivicu za razvod jedno na drugo. Kako se postaviti u takvim situacijama?
“To je začarani krug, ali je za svaku svađu ili odnos potrebno dvoje. Dakle, nikada jedno nije 100 odsto nevino, a drugo 100 odsto krivo. Kad počinju razmirice i svađe, niko tu nije hladne glave da razmišlja racionalno. Zato treba, što u našoj sredini i nije tako često, otići kod bračnog terapeuta, psihijatra, psihologa, da im probleme stavi na papir i vidi šta je u pitanju. Treba neko treći da sagleda probleme, ali to ne može da bude prijatelj jer nije potpuno objektivan. Zato je veoma važno da se o svemu razgovara sa neutralnim stručnim licem”, kaže dr Vlašković Jovićević.
Ne odustajte na prvoj prepreci!
Da ne bi došlo do razvoda, probleme u braku rešavajte zajedno, imajte na umu da niko od nas nije savršen i da svi grešimo. Sve to nije lako, naravno, ali je vredno truda!
Koji procenat parova koji dolaze na bračnu terapiju ostane zajedno, a koliko se tih brakova završi, uprkos naporima da se spase?
“Prema istraživanjima, oko 70 odsto parova koji idu na terapiju ostanu u braku, zahvaljujući tome što se oboje trude da to uspe, rade šta im terapeut kaže, poštuju ta pravila i proceduru terapije… To je veliki procenat i statistički značajan, tako da ipak treba tražiti pomoć, a ne odmah dići ruke od braka“.
Zašto ljudi u Srbiji ne idu kod terapeuta – da li ih je sramota ili je nešto drugo posredi?
“Kod nas na Balkanu je sramota ići kod psihijatra jer vlada mišljenje da je onaj ko ide kod psihijatra lud. Ne ide se čak ni kod psihoterapeuta iz istog razloga, jer svi misle ‘ja nisam lud’. Imajte na umu da u braku niste sami i, ako ništa drugo, zbog te druge osobe pokušajte da rešite probleme”.
Koji razlog “presudi” da parovi nakon terapije ostanu u braku?
“Kada se taj haos u glavi stavi na papir i sredi, naročito ako imaju decu, to postaje jedan od razloga da ostanu zajedno. Osim toga, ako imaju zajedničke finansije, imovinu i ostalo, i to pomaže da odluče da se ipak ne razvedu, iako tu nema neke ljubavi, ali su u tome saglasni. Ipak, ako se ne slažu, ni zbog čega ne treba da ostanu zajedno. Ono na čemu ja uvek insistiram je da treba da se razgovara jer kod nas nema toga, mi smo ili pasivni ili agresivni. Treba razgovarati, koliko god da je to bolna tema, pa i prevara ili šta god da je u pitanju. Ako se na pravi način razgovara sa stručnjakom, mislim da to može da se sredi, naravno, ako nije u pitanju neko zlostavljanje, da je neko psihotičan ili nešto slično”.
Psihoteraput kaže da, iako to zvuči kao kliše, ako je među vama ranije imalo ljubavi i poštovanja, to može da se vrati, uz mnogo truda, naravno.
“Ne treba naglo reagovati i otići. Mislim da je to dug i naporan proces, ali vredi da se oboje potrude”.
Izvor: Mondo
